"Nije mi ostalo još mnogo vremena, volela bih da me pamte"
22.03.2024.
12:43
"NE BOJIM se smrti. Plašim se samo zaborava."
Jelenu Karleušu (45 godina, rođena 17. avgusta 1978.)život nije je samo mazio, iz zvezda je znao da je tresne o zemlju, pa iz najveće sreće dovede do očajanja, ali nije je slomio. Naprotiv, sve je jača i bolja, pa mirno i hrabro govori da joj od života nije mnogo ostalo.
- U mom životu je oduvek bilo mnogo bola. To što sam za javnost i za život jaka žena, ne znači da me udarčine bole. I životni i ljubavni, samo ja znam da trpim i da stegnem zube, pa javnost misli da je normalno da se ja napadam, linčujem, izlažem pritisku, da mi se krše ljudska i ženska prava. Nažalost, mene je život toliko osnažio udarcima, toliko sam se borila i privatno i poslovno da ja za drugačiji način funkcionisanja - sem za klinč, gard i borbu - ne znam. Volela bih da mi dosadašnji život nije bio tako stresan i bolan, ali takva mi je karma. Nekog bi sve ovo dotuklo, ali ja sam izabrala da nema predaje. Imam samo jedan život i neću da budem žrtva, imam ćerke, hoću da im budem primer kako se žena bori i pobeđuje - rekla je Jelena koja je izračunala da joj je ostalo još 12 i po godina kvalitetnog života, jer kako sama kaže, funkcionalni smo do 70.
Na pitanje da li to hoće da kaže da joj je ostalo još 25 godina života, JK je odgovorila.
- Pa nije još 25. Od tih 25 godina ja ću pola prespavati, znači meni ostaje 12 godina, neka je i 13, neka je i 15, pošto ja malo spavam, patim od insomnije. Spavam po dva-tri sata. Po mojoj računici 12 i po godina aktivnog života. To je mnogo malo vremena za mene. Ja ću imati još 12 i po godina da mi se dešava život. Mislim da je vreme od sada da pokušam da nađem sreću i radost na svaki mogući način i da ne brinem da li će to nekom drugom smetati, da li će neko imati šta da kaže na to, jer ja imam još 12 i po godina. Volela bih da me se sećaju i volela bih da ostavim trag - rekla Karleuša koja je pre mnogo godina u jednom intervjuu istakla da se ne plaši smrti.
- Imala sam depresivne faze, kao i svi, samo što takvi trenuci kod mene traju veoma kratko. Veliki sam borac i najbolje ratujem protiv sopstvenih slabosti. Ne bojim se smrti. Plašim se samo zaborava. Zato vredno i predano radim da moje ime ostane upamćeno u vremenu kada ja više ne budem tu. Za mene ostaviti trag u vremenu znači besmrtnost i zato smatram da je baš dobro biti JK.
(Kurir/Svet)