DANAS JE ROĐENDAN KATARINE VIT: Ovo je njena životna priča

Katarina je dvostruka Olimpijska prvakinja, četvorostruki prvak sveta kao i šestostruki prvak Evrope. Osamdesetih godina muškarci su uzdisali za njenim izvajanim telom, bujnim poprsjem i prelepim licem.

Međutim, to je zanimalo i tajnu službu Nemačke Demokratske Republike (DDR), zloglasnu Štazi!

Vitova je jednom prilikom otvorila dušu i obelodanila svoja saznanja iz dosijea koji je imala prilike da čita posle pada Berlinskog zida, odnosno DDR-a. Doživela je veliki šok kada je saznala koliko su rano počeli da je nadziru. "Ima osam godina i jako je talentovana", prva je upisana rečenica, što znači da je još kao dete bila pod prismotrom.
Navodi da su agenti u izveštajima pisali gomilu neistina.

"U jednom izveštaju napisali su da sam vodila ljubav u hotelskoj sobi od 20.00 do 20.07 sati! Zapravo sam sedela i razgovarala sa prijateljem. U jednom momentu smo zaćutali nekoliko minuta, i to je bio povod uhodi da napiše glupost", tvrdi klizačica.

Kaže da su se komunisti toliko mešali u njen privatan život da su uspeli da je odvoje od prvog momka jer je bio roker. Nije se uklapao u istočnonemačku predstavu o dobrom momku: bio je bubnjar u rok bendu i nosio je prugaste pantalone. Kada je stasao za vojsku, stacionirali su ga daleko od nje kako ne bi mogli da provode vikende zajedno. U to vreme sam plakala kao kiša - priča Katarina. Poslali su ga u vojsku u najdalje mesto u DDR. "Tri dana mi je trebalo da dođem do njega da bi bili zajedno. To nam je prekinulo vezu, a ja sam bila uništena", opisuje Katarina.

Pored toga što su za nju tvrdili da je klizačica sa najboljom tehnikom, što su je smatrali fizički najpripremljenijom, mnogi su u Katarini Vit videli i najzgodniju i najpoželjniju sportistkinju od sredine osamdesetih godina prošlog veka.

Katarina se rodila 1965. u mestu Staken na periferiji istočnog Berlina. Majka Katja joj je radila u bolnici kao fizioterapeut, a otac Manfred je bio farmer.

Vitova se probila na veliku klizačku scenu 1982. godine na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, kada je osvojila bronzanu medalju. Iste godine osvojila je i drugo mesto na evropskom prvenstvu. Sledeće godine bila je druga u Evropi i četvrta na svetu, što je bila prava uvertira za Olimpijske igre u Sarajevu. U Sarajevu je Katarina na zaprepašćenje mnogih osvojila zlato za jednu jedinu desetinku poena ispred favorizovane Rozalin Samers iz Amerike. Nemica je uspela da izvede tri trostruka skoka u slobodnom programu, što do tada nije bilo viđeno u ženskom klizanju.

Nakon trijumfa u Sarajevu usledila je prava vladavina Katarine Vit ledenim pločama širom sveta. Bila je evropska šampionka 5 puta uzastopno, a svetsku titulu je uzela na 4 od narednih 5 prvenstava.

Zlato joj je izmaklo samo 1986. godine, a tada je bila druga. Za to vreme, ne samo da je pomerala granice akrobatike i gracioznosti u takmičenjima, već je pomerala i granice sa atraktivnim, neretko i provokativnim kostimima koje bi nosila na takmičenjima. Niko se nije bunio osim onih koji pišu pravila i onih koje su gubile.

Došlo je vreme i za Kalgari 1988. godine. Znalo se da će duel za zlato voditi Katarina Vit i Debi Tomas, devojka koja joj je 1986. godine uzela svetsku titulu. Ulje na vatru dolila je činjenica da su nekim čudnom i jedna i druga izabrale da slobodni program klizaju uz Karmen Žorža Bizea. Malo bolja Karmen je bila Katarina Vit i na oduševljenje, slobodno se može reći, celog sveta, postala je prva devojka od Sonje Heni, koja je odbranila olimpijsko zlato u umetničkom klizanju.

Karmen, koju je Katarina Vit izvela na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine ušla je u anale svetskog klizanja. Po ovoj izvedbi je godinu dana kasnije snimljen film „Karmen na ledu” u kom je igrala Vitova.

Godine 1988. započinje profesionalnu karijeru sa Brajanom Boitanom (takođe olimpijskim šampionom). Turneja po Americi je trajala tri godine. NJihov šou „Klizanje - Vit i Boitano” je bio toliko uspešan da je Medison Skver Garden prvi put u 10 godina bio rasprodat zbog jedne klizačke manifestacije.