NEOBJAŠNJIVO Neobjavljena slika KroKapa 2 leta pre rata u Jugi

Legendarni MMA borac Mirko "KroKap" Filipović objavio je na Fejsbuku zanimljivu, dosad neobjavljivanu fotografiju iz svoje mladosti.

Uz sliku kako bosonog hoda po žaru, Hrvat je ispričao i priču kako se desilo da uspe u poduhvatu za koji ni dan-danas nema rešenje i teško da bi ga ponovio.

Bila je to 1989. godina, još uvek je bila "živa" nekadašnja Jugoslavija, a Filipović je tada išao u prvi razred srednje škole.

- Ovo je jedna od uspomena koju ću pamtiti dok sam živ. 89' i ja u prvi razred srednje taman krenuo. Sad se ne sećam svih detalja, ali jedan naš porodični prijatelj koji je često putovao po Indiji i tim krajevima nas je pozvao da prisustvujemo "hodanju po vatri" koje je on tada prvi put organizovao i to u mojoj Privlaci. U suštini, to je hod preko žara koji ostane kad drva izgore - započeo je KroKap priču i nastavio:

- Sećam se da nas se skupilo oko 30-ak, ja sam bio najmlađi. Došao sam sa svojim roditeljima koje je kao i mene zanimalo o čemu se tu radi. Taman sam u to vreme čitao knjigu Artura Klarka "Misterije sveta" i tu je bilo opisano hodanje po vatri! Okupljanje je bilo u dvorištu jedne kuće izvan sela (stanu) oko 9 ujutro i do večeri kad je bilo predviđeno hodanje po vatri smo radili neke vežbe. Mnogo toga se i ne mogu setiti ali se sećam da smo ležali svako na svojoj deki i radili jednu vrstu meditacije i pripreme za hod po vatri. Pamtim da je Ivan (organizator) oko 14-15 zapalio drva koja su bila slošena po dužini jedno 6-7 metara, širine oko 1,5 m i visine negde oko 1,5 m. (sad se detalja ne mogu setiti ali bila je ogromna hrpa). I mi nastavimo tu meditaciju, drva se u buktinju pretvorila i nailazi neki lik u belom fići (to pamtim) stane i počne vikati: "LJudi, izgoreše vam drva", a nas tridesetak ležimo svako na svojoj deki i ne reagujemo - opisuje Filipović i dodaje:

- I kad su drva izgorela, ostala je samo hrpa užarenih ostataka tog drveta koju ju Ivan nekakvim grabuljama poravnao i formirao stazu dugu 7-8 metara, širine oko 1,5 metara. I na tu užarenu masu ostataka drveta prvi je krenuo Ivan. Svi smo bili u šoku i gledali ga kako prelazi i kad je prešao samo je krpom nekom prebrisao stopala (da ne bi ostao komadić žara između prstiju). Nakon toga je prešao njegov brat, pa moj tata. Mene je bilo užasno strah, ali kad sam video da je tata prešao i ja sam odlučio da pređem preko. Sećam se da sam svakom nogom stao u tu užarenu masu punom težinom četiri puta i to nešto sporijom brzinom od običnog hoda. Ako se dobro sećam, mislim da se nakon mene još samo jedna osoba odlučila da pređe, a ostali se nisu usudili. Kako je to moguće ja sebi ni dan-danas ne mogu da objasnim, kako se nismo gadno ispekli na žaru od oko 800 stepeni. Objašnjenja kako je to moguće sam čuo puno, ali ni jedno mi ne drži vodu. Nauka tvrdi da je je to jer "stopalo nije dovoljno dugo u kontaktu sa žarom". Ne znam... Znam da sam punom težinom stao u tu užarenu masu 8 puta i da mi se ništa nije dogodilo. Ako je to objašnjenje koje drži vodu, onda bi neko ko u to veruje trebalo da uzeme malo žara iz šporeta, peći, kamina, i to užarene mase i stati samo jednim bosim stopalom na to i to punom težinom tela... Pa da vidimo rezultat! U svakom slučaju, ja se to danas ne bi usudio da ponovim. Ali ću taj doživljaj pamtiti dok sam živ - završio je Mirko Filipović.