Dirljive reči porodice i prijatelja pokojnog Marka Živića

Glumac Marko Živić, bio je u stalnoj glumačkoj postavi Pozorišta na Terazijama i stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, dobitnik je mnogih nagrada, a nažalost, napustio nas je prerano. Preminuo je u 50. godini od posledica korona virusa. Od slavnog glumca s bolom smo se oprostili 14. oktobra 2021. godine. Marko je imao zavidnu karijeru, velika prijateljstva, kumstva, devojku sa kojom je bio 10 godina i sestru koja ga nikad nije prežalila.

Živić bi, juče 4. aprila, napunio bi 52. godine, a njegovi prijatelji, kolege i rođena sestra iz njegovog rodnog Kruševca, prisetili su se neprežaljenog glumca.

Iako su deca od malena maštala da budu policajci, piloti, Marko je od malena govorio da će biti glumac.

"To je bilo nešto vrlo jako u njemu. Iako u tom periodu možda nije ni znao šta to znači. Marko je pokušavao sa nekih 16 ili 17 godina, prvi put da upiše glumu u Beogradu, dva puta nije uspeo i onda je upisao novinarstvo. Završio je tri godine, i onda je odlučio da ponovo proba na Akademiji, ali ovoga puta pored Beograda i u Novom Sadu, gde je i prošao u klasi Radeta Markovića, ušao je u uži izbor i tek tada je saopštio roditeljima, koji su ga podržali u tome. On je živeo glumu i ona je zaista bila njegov život. Podržavali smo se maksimalno i ponosna sam što sam njegova sestra".

Na pitanje, kako bi mu sada čestitala rođendan, sestra pokojnog Marka Živića poručila je: "Rekla bih mu samo, budi pametniji. Uvek sam mu to govorila, ali sada bih posebno to naglasila. Budi pametniji, jer ima onih koji te vole".

Marka od zaborava čuvaju i njegovi prijatelji u Kruševcu, kako su rekli da ne prođe dan da ga ne spomenu i za njih je on još uvek tu - "Moj drug, prijatelj, brat, u mnogim situacijama saputnik. Bio je posvećen svemu što radi, pa i u prijateljstvu. Kao da smo se juče čuli i treba da se vidimo, takav mi je osjećaj. Nedostaje mi ozbiljno", rekao je Igor Filipović.

Branislav Nedić ističe da je Marko bio jedinstven: "Marko je bio jedinstven. Ne samo na sceni, već i u životu, gde je znao da pokaže sve emocije, radost i sve ono što čini jednog čoveka. Bio je jedno veliko dete, kompletno biće. Sa jedne strane dete, a sa druge čovek od 70 godina. Čitav njegov život je bio ubrzana škola života i stalno je tragao za idejama i rešenjima, istinom. Nikada nije pristajao na nešto što je polovično ili nešto što nije do kraja izvedeno. U koji god prostor da ga postavite, sva pažnja će istog trenutka biti usmerena na njega. Znao je da animira sve ljude oko sebe i da ih veže", rekao u emisiji "Prvi red" na televiziji K1 je dodao:

"Poslednji put mi se javio kada je naše pozorište bilo na gostovanju u Leskovcu. Tada već nije mogao ni normalno da priča, bolest je već bila uzela maha. Poslednje reči upućene njemu su bile: 'Ajde, samo ti tamo izdrži i oporavi se, pa ćemo se ponovo videti i ići'. Svi smo se nadali da će se izvući, jer je bio veliki borac".

Bojan Ćetković istakao je da je Marko bio osoba koja je uvek zračila pozitivnom energijom - "Bio je nežan, tanan, osetljiv, preosetljiv. Sve ono što je zapravo krio iza te maske smeha. Kao da je tu sve vreme. Kao da se ušunjao u neke stare ljude, eto i tu je hteo da se pravi važan. Pamtim ga kao jednog od zadnjih entuzijasta da bude dobra atmosfera, kao da ga je neko zavetovao da svaki novi dan mora da bude bolji od prethodnog. Ono što znam sigurno, po čemu ću ja njega da pamtim je taj fascinantan vedar duh i ta silna potreba da nam svima bude dobro. Jako nedostaje", rekao je brat Vojina Ćetkovića i nastavio:

Ilija Jovanović naglasio je da će Marka pamtiti po dobroti i iskrenom prijateljstvu: "Marko je bio dobar prijatelj, znam ga iz perioda kada se vratio u Kruševac. Odnosno, zadnjih tih deset godina kada je intenzivno počeo da se vraća u rodni kraj i nažalost, par godina pred smrt, kada je to bilo na nedeljnom nivou, provodili smo puno vremena zajedno. Stalno ga spominjemo, nije zaboravljen, često imamo osećaj da će da uđe na vrata i kaže: 'Gde ste bre, Kruševljani?'", rekao je Ilija i ispričao jednu anegdotu:

"Jednom prilikom smo se vraćali sa raftinga i trebalo je da ručamo negde, zgodno se našla novopazarska banja. Naš prijatelj Deja i Marko, stalno su voleli da se čačkaju i sa njima je smeh bio zagarantovan. Dogovor je bio, da kome konobar donese račun, taj plaća. Dejo je na odlasku ka šanku, presreo je konobara, dao mu oko hiljadu dinara i rekao mu da račun da glumcu koji je sedeo na čelu stola. Ide konobar i račun donosi pravo kod Marka. On je odmah porastao i rekao: 'Eto, pa on je mene prepoznao, kako je to divno i dirljivo. Gde baš meni da donese'. Kada smo krenuli, onda su mu rekli o čemu se zapravo radi. Tada je sve zvao telefonom i psovao ih. Baš smo se smejali. Pamtiću ga po dobroti i iskrenom prijateljstvu", zaključio je Ilija Jovanović u emisiji "Prvi red" na televiziji K1.

(K1)