Zašto Tanja Peternek nije bila na očevoj sahrani?
07.04.2024.
15:05
TANJA Peternek Aleksić nije se pojavila na sahrani svog oca Tomislava Peternika koji je preminuo u 91. godini, a to je izazvalo niz spekulacija
Čuveni srpski fotograf, Tomislav Peternek preminuo je u 91. godini, a na njegovoj sahrani nije se pojavila Tanja Peternek Aleksić, kao ni njene ćerke, prenosi Hello.rs
To je izazvalo niz šuškanja, a nagađanja da nisu bili u dobrim odnosima sada su potvrđena. Štaviše, mnogi nisu ni znali da je su Tanja i Tomislav u srodstvu.
Tanja nikad nije pričala o ocu, ali zato nikad nije krila da je sa majkom imala čvrstu vezu, te da joj je njena smrt teško pala.
- Celo moje detinjstvo bilo je idilično, a zanimljivo je što i danas živim u istoj kući u koju su me doneli iz porodilišta u maju 1965. godine. Promenila su se imena država, ali ne i adresa. To je kuća moje bake, građena početkom prošlog veka, a moja najranija sećanja vezana su za dvorište u toj bašti, na jedan jasmin ogroman kao drvo trešnje i njegov miris zbog kojeg i danas volim parfeme s jasminom. Volim ih jer mirišu na dom - ispričala je jednom prilikom Tanja za Kurir.
O životu sa bakom i majkom ovako je pričala:
- Baka je prvo rodila sina Batu, koji je zbog urođene srčane mane preminuo pre nego što je napunio pet godina. Mamino detinjstvo i bakinu mladost obeležila je i bolest mog dede Jovana. Bio je od onih poštenih komunista koji je sa Davidom Pajićem Dakom dugo bio u zarobljeništvu, što im je oštetilo zdravlje i srce, a preminuo je kada je mama imala veliku maturu. Ostala je sama s bakom. Tugovale su i teško živele, ali su bile upućene jedna na drugu. Baka je kasnije govorila da samo parket koji je istrulio ispod mašine za šivenje zna koliko je plakala. Mama je otišla, ali je uvek govorila da žali što joj nije poživeo brat i što nije imala nekog u životu s kim bi podelila sreću što je moja porodica ovakva. Čvrsto verujem da su sad negde zajedno.
O prezimenu Peternek, jedinom poveznicom sa ocem:
- Moje devojačko prezime Peternek izazivalo je uvek veliko zanimanje, naročito devedesetih, kada se Slovenija otcepila, jer su svi mislili da je slovenačko. Imala sam neku gledateljku koja se stalno javljala na Treći kanal i predstavljala kao funkcionerka, a funkcija joj je bila predsednica kućnog saveta neke zgrade i, mnogo ju je nerviralo što je jedna Slovenka na televiziji. To je bilo nedelju dana pre moje svadbe, kada sam dobila i prezime na „ić". Nedelju dana ranije gost mi je bio Loša iz „Plavog orkestra" i bio je zbunjen, jer sam na kraju emisije pozvala gledaoce da se javljaju na naš broj telefona 600-842 i kažu da li njima smeta neko čije prezime zvuči slovenački. Nedelju dana kasnije gost mi je bio Lazanski. Saopštila sam „skor" istraživanja: „Više je bilo onih kojima ne smeta, a moje je da vam kažem da je prezime zapravo češko." Tako se završilo to prebrojavanje krvnih zrnaca u živom programu.
O majci:
- Mama je otišla iznenada i imam utisak da se nismo pozdravile iako smo celog života živele zajedno. To nisam mogla da prihvatim, ali sam shvatila kao zadatak da moram da je ispratim onako kako je želela. Sa puno žutih ruža i žutog cveća koje je volela... Ostalo je da se naviknem da živim s tim nedostajanjem. Kad uđem u prodavnicu, uhvatim se za keks koji je mama volela, a onda shvatim da nemam kome da ga kupim. Bolelo je kao da me neko šutne u stomak, a kad to osetim, čučnem. Jednom sam se takva našla u nekom kafiću. Plakala, sedela i čekala da se tuga spusti. Prišla mi je neka žena, za koju sada znam da se zove Ana i pitala da li može da mi donese kafu protiv tuge. Svakog dana sam odlazila tu i Ana je samo donosila kafu. Posle smo počele da pričamo. Ana je sad na porodiljskom jer je uz dečake blizance dobila i devojčicu, a meni je ostala kao simbol toga da se život nastavlja i da se produžava kroz nove ljude koje upoznaješ, kroz novu decu koja se rađaju, a da ti ostaješ da živiš kao nastavak života onog ko te je rodio, ali tuga ostaje i naučiš da živiš s njom - ispričala je Tanja.
(24 sedam)