DETALJNA PROGNOZA: Kakvo nas vreme čeka za Uskrs i Prvi maj?

Prema najnovijim vremenskim prognozama, sunčano i toplo vreme neće još dugo potrajati, i već naredne sedmice, od 16. apirla, očekuje se jače zahlađenje.

Za Prvi maj i Uskrs porast temperature

Meteorolog Ivan Ristić kaže za "Blic", da će posle pogoršanja vremena koje počinje sledeće nedelje uslediti period prosečnih temperatura za april i za praznike očekuje porast dnevnih maksimalnih temperatura, sunčano i toplije vreme.

Prema sadašnjim izgledima, kraj aprila i sam početak maja, kao i dani oko Uskrsa biće u znaku letnjih temperatura od oko 25 i više stepeni, a posle praznika sledi još jače otopljenje. Toplo vreme u maju moglo bi povremeno da pokvare lokalni pljuskovi i kiša.

Azorski anticiklon donosi vlažan i svež vazduh

Pre toga, spremite se da izdržite ovaj toplotni afrički talas, a onda i obrt - drastičan pad temperatura.

- Ove nedelje se završava vladavina afričkog anticiklona, koji je zadnja dva meseca doneo prvo prolećne, a zatim letnje temperature i sušu u našem regionu, i počinje period azorskog anticiklona. Po periferiji azorskog anticiklona premeštaće se talasi vlažnog, svežeg atlanskog vazduha koji će povremeno uticati na vreme u našoj zemlji i regionu. Afrički anticiklon više neće dominirati kao što je bilo zadnja dva meseca, sada njegovu poziciju preuzima azorski anticiklon – kaže Ivan Ristić.

U aprilu julske temperature padaju na martovske

Prema njegovim rečima, narednih dana biće uglavnom sunčano i toplo, a zatim u utorak 16. aprila dolazi do jačeg zahlađenja koje će oboriti trenutne julske temperature, od 25 do 30 i više stepeni, na martovske temperature, koje su između 10 i 15 stepeni.

Ristić očekuje posle toga postepeno vraćanje temperature vazduha na normalne aprilske vrednosti koje su 15-20 stepeni.

- Zahlađenje koje nam stiže od utorka 16. aprila bi moglo da potraje do kraja te nedelje. Temperature će biti između 10 i 15 stepeni, a već sledeće nedelje temperature će se vratiti na normalne za april, 15-20 stepeni, ali će i dalje biti uslova za prolazna naoblačenja sa kišom. Za kraj aprila i praznike, očekuje se porast temperatura. Idemo na prosečne majske temperature, između 20 -25 stepeni, ponovo će biti relativno toplo. Ali, pošto je maj najkišovitiji mesec ima uslova da povremeno bude kiše, lokalnih pljuskova sa grmljavinom – kaže Ivan Ristić.

Ističe da se sa slabljenjem afričkog anticiklona završava period sušnog vremena i kreće period koji će biti malo kišniji. Ne očekuju se ogromne količine padavina, ali će padavina koje su neophodne za poljoprivredu svakako biti.

Povratak na letnje temperature

- Azorski anticiklon može da potraje skoro mesec dana, ali će se u maju sigurno opet vratiti letnje temperature. Oko 10, 15. maja očekuje nas ponovo jače otopljenje. Ove godine proleće neće biti kao prošlogodišnje. Imaćemo 2024. mnogo više sunca i biće toplije. Od kraja juna idu i toplotni talasi. Trenutno je najvažnije da se oko Evrope totalno menja cirkulacija, da slabi afrički, a na tron dolazi azorski anticiklon. Za azorski anticiklon je karakteristično da bude i toplo, ali dolaze i prolaze naoblačenja svaka tri, četiri, pet dana i donose kišu – kaže Ivan Ristić.

Da li će biti poplava

Upozorava da nam se približavaju maj i juni, koji su inače najkišovitiji meseci, i tada se „neretko dešava da za dva-tri dana padne i sto litara kiše i dolazi do poplava, čak i reke mogu da se izliju“.

- Klimatske promene utiču na to da padavine nisu ravnomerno raspoređene i postoje periodi sa dugim sušnim periodima. Od kada je došlo kod nas otopljenje, krajem januara i februara, vlada skoro suša u Srbiji i svi se pitaju kada će kiša zbog useva. Međutim, kada naiđe kišni period, naročito u maju i junu, može doći vrlo brzo i do poplave – kaže Ristić.

Da li će biti superćelijskih oluja

Dodaje da ove godine „treba pratiti temperaturu mora i okeana pošto će one definisati da li će biti superćelijskih oluja“. Prema njegovim rečima ako bude uslova, superćelijske oluje će biti u julu.

- To možemo da odredimo ako krajem juna odemo na Jadransko ili Egejsko more i u vodu uđemo lagano, bez stresa, ako temperatura vode već tada bude 25-26 stepeni, velike su šanse da tokom jula bude superćelijskih oluja. Granica za superćelijsku oluju je određena sa temperaturom mora od oko 27 stepeni. Prošle godine je temperatura Jadranskog mora dostigla i 29 stepeni početkom jula i imali smo problem 13. i 19. jula sa olujom. Već krajem proleća i početkom leta ćemo otprilike znati kako stvari stoje, ali za sada se ne čine dobro pošto je more toplo, ove godine se nije preterano ni hladilo, a Atlanski okean sada beleži maksimalnu temperaturu ikada. Izvorište golfske struje, blizu afričke obale, je najtoplije ikada i to dodatno podgreva opasnost koja može tokom leta da se desi – zaključuje Ivan Ristić.