Izvor:Foto: V. K., Profimedia

ČUVAO ĐINĐIĆA I ZABRANIO MITING ŠEŠELJU: Ko je bio Mićunović

Izvor: Nportal

19.04.2024.

22:04

NIKŠIĆANIN Branislav Brano Mićunović bio je jedna od najkontraverznijih ličnosti u regionu, dok je za jedne prdedstavljao "oličenje čojstva i poštenja", drugi ga nazivaju "bogom i batinom" svega na Balkanu.

Za pojedince je bio kriminalac i "gospodar Crne Gore", bez čijeg odobrenja se nije mogao završiti nijedan ozbiljan posao u sivoj zoni. Naime, u Crnoj Gori postoji izreka „nema kralja nema Tita, sad se ođe Brano pita”

Branislav Brano Mićunović je rođen 1953. godine u Nikšiću, i oženjen je Svetlanom sa kojom ima sina Đorđa i ćerku Andreu. NJegova supruga je u dospela u žižu javnosti kada joj je Prva banka odobrila minus na tekućem računu u iznosu 4,6 miliona evra 2012. godine.

Toliko veliki iznos prekoračenja bio je neuobičajan za račun fizičkog lica.

Ko je bio Brano Mićunović?

Mićunović je u mladosti trenirao boks i bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. Sa grupom sugrađana sedamdesetih godina se zaputio za Novi Sad, gde je studirao ekonomiju i bio nerazdvojan sa Nikšićaninom Ratkom Butorovićem, vlasnikom FK "Vojvodina".

Na fakultetu se nije dugo zadržao, a put ga je odveo preko granice, gde su glavnu reč vodili ljudi sa ovih prostora: Vlastimir Vlasto Petrović, Dragan Jokso Joksović, Slobo Grbović, Dado Cerović, Ratko Đokić.

me Brana Mićunovića se prvi put dovelo u vezu sa nekim krivičnim delom kada je u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković 1983. godine, bivši direktor marketinga "INE". NJegovu likvidaciju, je navodno, organizovao lično Stane Dolanc, nekadašnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka.

Iako se spekulisalo, nikada nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.

Poslednje godine 20. veka je proveo u Spužu, jer je osumnjičen za ubistvo. Optužbi je oslobođen, zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, da je u okrobru 2000. godine ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića. Mićunović je bio vlasnik kockarnice u hotelu "Podgorica", gde je izbila krvava svađa. Na teret mu se stavljalo da je ispred Kliničkog centra u Podgorici, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića. Novinska fotografija sa suđenja bila je jedina prilika da šira javnost vidi kako uopšte Mićunović izgleda.

Zabranio Šešelju da održi miting u Nikšiću

"Gospodar Crne Gore" zvanični, nikada nije pripadao nijednoj crnogorskoj partiji, što naravno ne znači da je bio politički pasivan. Naprotiv, 1992. godine, mu se nije dopala ideja da Vojislav Šešelj u Nikšiću održi stranački skup, pa gaje sa svojom družinom čekao na prilazu gradu. Miting radikala nije održan.

Deset godina kasnije Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost. Šešelj je tada rekao da je Mićunović toliko moćan da je "pravi predsednik Crne Gore", koji "drži u šaci" i samog Mila Đukanovića.

BloombergAdria.com

 

Radio kao lično obezbeđenje Zorana Đinđića

Godine 1999. je lično obezbeđivao Zorana Đinđića, koji se pred pretnjama u Srbiji sklonio u Crni Goru. LJudi koji su bili upoznati u političku elitu bili su skloni tvrdnji da su malobrojni značajniji srpski političari ili intelektualci koji ne poznaju Mićunovića.

– Ne volim da o tome govorim. Gadio bih se sam sebe kad bih okolo pričao šta sam za koga učinio i koga sam zaštitio. Najbolje to znaju oni koji su sa svojim problemima kod mene dolazili, iako su to odmah zaboravili čim bi se dograbili kakve bilo vlasti u Beogradu. Ali, ja uopšte nisam važan, niti sam očekivao da mi neko kaže i hvala. Krivo mi je jedino što su se nekadašnji opozicionari, posle dolaska na vlast, prema Crnoj Gori ponašali mnogo gore i od samog Miloševića, koji je ipak izbegavao da o Crnogorcima govori kao o mafijašima i NATO plaćenicima. To je tek kasnije postao omiljeni srpski demokratski rečnik – govorio je tih godina Brano Mićunović.

BloombergAdria.com

 

I Darko Šarić je navodno bio u bliskim odnosima sa njim. Nakon izbijanja afere "Balkanski ratnik", u kojoj je zaplenjeno više tona kokaina, italijansko tužilaštvo je saopštilo da je klan Darka Šarića za šverc narkotika koristio infrastrukturu tranzita cigareta stvorenu devedesetih.

Sinu dao ime po svom kumu Đorđu Božoviću - Giški

Na grobu svog kuma Đorđa Božovića održao je govor, a o njegovim rečima se i dan danas -  priča.

- Brate, Giška, upoznali smo se pre 15 godina, lutajući ulicama Beča u potrazi za boljim životom, bežeći od sivila komunističke svakodnevnice. Bili smo mladi, verovali da možemo promeniti svet. Grešili smo i greške smo skupo plaćali. Kada si se vratio u domovinu sa po kojom borom, ozbiljniji nego ikada, hteo si da počneš život iznova. Nisu te ostavili na miru. Osnovao si preduzeće „Sloga“ koje je imalo zaštitni znak: krst i četiri S.

Odvraćao si mlađe, čiji si bio idol, od svih poroka i stranputica života. Govorio si da se ne tuku međusobno, da ne pucaju jedni u druge, da život čuvaju za teška vremena koja dolaze za srpstvo. Bio si i ostao Vitez sa Voždovca, čovek iz nekih davnih prošlih vremena, epskih, koja oni nisu mogli da shvate. Kao što je tvoj otac Gavra kao heroj došao iz Amerike da bi se borio za Srbiju u drugom svetskom ratu, tako si i ti došao u najteža vremena da se boriš za srpstvo. A sve se izokrenulo, dojučerašnji komunisti su postali socijalisti, lopovi su postali pošteni i pobožni, a ti si ostao isti, pošteniji od svih tih fariseja, kako si ih ti zvao. Bojali su se jer su imali patološki strah od junaka iz narodnih pesama. Prisluškivali su te, obijali stan, pripremali atentat, klevetali, proganjali, zatvarali kao zver, koja nisi bio. Jurili su te sa kordonom milicije.

Klevetali su te, a ti si izlečio više narkomana nego sve klinike u Beogradu. Bojali su se tvog poštenog pogleda i imena koja su deca po zidovima pisala. Drhtalo je pred tobom golorukim pre neki dan 30 naoružanih specijalaca, a mi smo svedoci tog čina. Bojali su se za svoju vlast, nisu hteli da prihvate da si ti samo junak za srpstvo jer ti si vlast prezirao, a slave i poštovanja si imao previše. Nisu hteli da shvate da si došao iz narodnih pesama, iz epa i pomogao srpskoj omladini da postanu orlovi za borbu za srpstvo.

Došao si kod nas u Crnu Goru da nam vratiš veru u Boga. Poveo si nas u manastir Ostrog, naučio nas da verujemo u Boga. Došao je sin Gavra Božovića da ispuni sveti zadatak i sve svoje pretke stavi u zajedničku grobnicu u Kučima. Bio je to veliki posao, jer nijedna muška glava Božovića nije umrla prirodnom smrću. Svi su ginuli junački, za spas srpstva. To je tvoja želja koju će ti tvoja familija i drugovi ispuniti, svi ćete biti zajedno i ti i otac.

Stare hijene su se podlo smejale dok su pljuvale po novinama i skupštinama. Nisu znali kakav bol nanose junaku i majci Mileni. Ništa im nije bilo sveto. Nisi dozvolio da ti drugi bira smrt, otišao si na bojno polje kao nekada Miloš Obilić, oklevetan od Brankovića pred carom Lazarom ili isto kao u Crnoj Gori, pop Milo Jovović oklevetan pred kraljem Nikolom... Tvoje Kosovo je Gospić! Poveo si vojsku od 130 ljudi i otišao gde niko nije smeo, da se boriš protiv par hiljada ustaša, pobedio si i otišao u nezaborav. Pokazao si da tvoj život ne vredi ništa u odnosu na slobodu.

Jadna je vlast koja ne poštuje svoje junake. Zašto bratu Belom nisu dozvolili da pogine kao junak, nego je oklevetan i ubijen. Umesto da idemo na svadbe, mi idemo na sahrane, umesto deca da igraju fudbal, mi postavljamo stolove za parastose. Na Voždovcu se priča da te je tvoj brat Beli pozvao i odveo na nebo, da se vas dva mučenika srpstva odmarate na nebeskim livadama, od progona i kleveta ljudi kojima ništa nije sveto. Otišli su naši Beli i Giška u nezaborav. Majko Milena, tvoja se kuća nije ugasila, ostali su sinovci, Mijo i Milovan. Milovan junak koji nije ostavio svog strica da ga se neprijatelj ni mrtvog ne domogne jer će se plašiti njegovog groba. Ostalo je na hiljade mladih Božovića kojima je Giška bio idol sa srcem Obilića. Brate Giška, tvoja želja će biti ispunjena, počivaćeš zajedno sa Belim. Bradu nisi obrijao, kao što si obećao. Mi na tvom grobu obećavamo da nećemo prosipati srpsku krv nevinim ljudima. Deca će svake godine iz tvoje osnovne škole Vožd Karađorđe, koja budu najbolji đaci iz poznavanja stranog jezika, dobiti tvoje poklone u knjigama koje si toliko voleo. Imao si srce ratnika ali nećemo tvoje ime koristiti za ratne fondove, jer si imao svetosavsku dušu.

Brate, molimo se da te Bog primi u Raj. Poljubi nam Belog umesto nas i pozdravi svu srpsku decu, nećemo ih razdvajati na ove i one, koji su dali život za srpstvo.

Brate, neka ti je slava."