BEOGRAĐANI PIJU KAFU 500 GODINA: Sulejman doneo prva zrna

Danas je šoljica kafe postala obavezna u svakodnevnom životu, uz nju se mnogi bude i započinju dan, prave predah od obaveza, druže se sa prijateljima. Iako pojedini narodi kafu popiju za par minuta, u našoj zemlji ovo je ipak ritual koji podrazumeva relaksaciju, a ne nedostaju ni narodna verovanja vezana za ovaj napitak.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda prošle godine je organizovao u sklopu manifestacije "Dani Beograda" i šetnju kroz koju su Beograđane upoznali sa istorijom grada. Oni koji su imali sreće i prijavili se za ovu šetnju bili su u prilici da prošlog maja uz stručnjake iz Zavoda saznaju nešto više baš o ispijanju kafe u Beogradu.

Put kafe nije tako često pominjan, ali jedno je sigurno - Beograd je bio važna stanica na tom putu. Iz svoje postojbine u Etiopskoj visoravni, biljka kafe preneta je na Arabijsko poluostrvo oko devetog veka, gde je počelo njeno uzgajanje.

Vojska Sulejmana Veličanstvenog nakon tri bezuspešna pokušaja, ipak je 1521. godine uspela da osvoji prestonicu.

Nastanjivanje otomanske vojske u Beograd značilo je i donošenje novih običaja. Spremanje crnog napitka od prženih i samlevenih zrna kafe bilo je jedno od njih. Ovaj ritual i danas je duboko ukorenjen u našem narodu.

- Oko 1000. godine započeto je pripremanje ovog napitka na način koji mi danas poznajemo, i to baš na Arabijskom poluostrvu - priča za "Novosti" viši konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i etnolog Ana Sibinović.

- Arapi su brižno čuvali tajnu uzgoja kafe i njeno pripremanje. Za svaki pokušaj krijumčarenja sadnice kafe bila je predviđena smrtna kazna. Profit od prodaje ovih zrna bio je ogroman, a centar trgovine postala je jemenska luka Moka, po kojoj je nazvana jedna vrsta napitaka od kafe. Krajem 15. veka zahvaljujući putnicima kafa se proširila i na Bliski istok i Afriku.

Tokom vekova postala je kulturna baština, a nema mesta na planeti gde se ovaj napitak ne pije. "Jedna šoljica kafe može stvoriti 40 godina prijateljstva" stara je turska izreka, a mnogi ljubavni sastanci, prijateljstva i poslovi započeli su baš uz miris crne kafe. U skoro svim domaćinstvima gostima kao znak dobrodošlice nudi se kafa. Iako na ovaj način ugostimo nekoga, "sikteruša" je tu da nekome poručimo da je vreme za rastanak.

Osim što je ispijanje kafe svakodnevni ritual, tokom vekova za nju su počela da se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja. Stariji će mladoj devojci koja dobro skuva kafu reći da je spremna za udaju. U pojedinim delovima naše zemlje koristi se čak i za magijske rituale.

Kafa kao nezaobilazni deo svakog razgovora

Od tih „dorćolskih početaka“ do današnjih, modernih vremena, kafa je u Srbiji prešla dug put. Prešla, i na tom putu postala nezaobilazni deo svakodnevnog života.

Negde tokom 19. veka iz muškog se proširila i na ženski svet – dame iz građanskih slojeva društva u to vreme počele su da organizuju sedeljke u svojim salonima, druže se sa prijateljicama, razgovaraju i ispijaju kafu. Tada ovaj napitak dobija onu, danas tako prepoznatljivu dimenziju – priču i opuštanje uz šoljicu divnog, toplog napitka, piše Istorijski zabavnik.

Zabeleženo je da se ispijanje kafe kao deo društvenog događaja prvi put pominje u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva gde je, u letnjikovcu dinastije, kraljica Natalija Obrenović priredila prijem.

Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Ona se ispijala polako, „natenane“ i tako da se uživa u svakom trenutku. A, tako je i danas, i posle više od 5 vekova, tradicija ispijanja kafe u Srbiji nastavlja da živi…