Izvor:Foto: N.Fifić
ŠTA ĆE BITI SA KAMATAMA? Stigla dugo očekivana vest
06.12.2021.
12:11
RATE na kredite poslednjih nekoliko godina miruju. Da nije bilo korona krize, koja je usporila evropsku i svetsku privredu, one bi sigurno počele da rastu i to zbog jednostavne činjenica da bi oporavak privrede podigao i euribor, međunarodnu stopu od koje zavisi i kretanje kamata u Srbiji. Ovako smo dobili "na vremenu" bar godinu, dve, a nove poruke koje nam ovih dana stižu iz Evropske centralne banke, dodatno su ohrabrujuće.
Predsednica Evropske Centralne Banke Kristin Lagard izjavila je da su izgledi za povećanje kamatnih stopa sledeće godine malo verovatni, ali je rekla da će brzo preduzeti mere za borbu protiv povišene inflacije, ukoliko to bude neophodno.
U prevodu, i sledeće godine ne bi trebalo računati na veće kamate i rate na kredite u Srbiji. Praktično euribor koji je sada ispod nule, mogao bi tu da ostane i narednih 12 meseci, a to znači da bi svi građani koji imaju kredite vezane za euribor (a to je najveći broj zajmova u Srbiji) mogu da budu spokojni i celu 2022.
- Euribor će biti na ovim nivoima sigurno i narednu godinu. Šta će biti posle teško je i preuranjeno u ovom momentu precizirati. Ono na šta mi u banci računamo jeste da bi do nekog rasta moglo da se desi kroz dve do tri godine - rekao nam je nezvanično član izvršnog odbora u jednoj banci.
A, sve se naime, vrti oko euribora, kamate za koji su vezani svi domaći krediti i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenta. U međuvremenu, Euribor je počeo značajno da pada - u minus je ušao još 2016. godine, i na tom nivou je i danas.
O njegovom uticaju možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra mesečno više.
Mnogi, pak, ocenjuju da se zlatno doba niskih kamata, kako ga nazivaju pojedini domaći stručnjaci, sa globalnom politikom izvesno bliži kraju.
Oglasio se i MMF
Na mogući rast kamata, ali ne odmah, nedavno je upozorila i Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope.
Inače, kamate na stambene kredite danas su manje od oko 3 odsto, a pre deset godina bile su i duplo veće. Kamata na keš kredite istovremeno je oko 10 odsto u proseku, a bila je i veća od 15 procenata. Pojedine banke daju i mnogo manje kamate, posebno ukoliko se zahtevi podnose online, pa nije nemoguće da vam banka na godinu dana da 100.000 dinara, a da joj na kraju morate vratiti tek nešto više od 102.000.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".