GODIŠNJICA MASAKRA: Psihoilog otkriva šta je uzrok tragedije

Psihološkinja Majda Janežić Marić ima dugogodišnje iskustvo u radu sa decom, a za "Novosti" je nedavno govorila o tragediji koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja prošle godine. Naglasila je da je nasilje danas češće nego ranijih godina, kao i da su se vrste nasilja promenile, pa osim fizičkog, sada postoji i virtuelno nasilje koje je jako rasprostranjeno.

- Vezano za konkretan primer još uvek se istražuju sve okolnosti. Nismo sigurni šta se zapravo sve tu dogodilo, ali ono što su kolege koje rade po školama u prilici da svedoče jeste da su netrpeljivost i prilike u kojima se deca sukobljavaju češće nego što su bile ranijih godina. Nasilje se prebacilo na elektronski nivo jer su deca stalno na ekranima i onda su tu u mogućnosti da kreiraju razne provokativne situacije - rekla je Majda za "Novosti", pa je dodala da je tragediji u školi predhodio niz kritičnih događaja.

BloombergAdria.com

- Jako je teško da se izoluje jedan faktor. Ako razmišljamo o veoma tragičnim situacijama, kao što je ovaj, o nečemu što je zaista zaslužilo ogromnu i društvenu i medijsku pažnju jedino što bih mogla na osnovu svih ovih godina rada da kažem je da je razlog lanac kritičnih događaja. Svaka teška situacija nema samo jedan uzrok. Kada se odmotava klupko pronalazi se više tačaka gde je nešto zakazalo, gde neko nešto nije prepoznao i gde je normalizovao ono što nije trebalo tako razumeti. Različiti načini na koje dete menja svoje ponašanje prvo ostanu ispod radara najužeg kruga, zatim neke šire okoline u koju je dete uključeno i nekako to tako ode dok ne eskalira u veliki problem - istakla je Majda Janežić Marić.

BloombergAdria.com

Kada govorimo o tome na koja ponašanja deteta trteba obratiti pažnju i koji su to kritični događaji koji dovode do eskalacije sukoba i nasilja, Majda je izdvojila sledeće.

- Postoje određeni trigeri, a najvažniji je  svakako odstupanje od onoga što radi većina vršnjaka jer to su najčešće merila koja roditelj može da upotrebi. Da kaže: "Moje dete ipak ne radi ono što radi većina njegovih drugara". Kada primetite da se ono ne druži, da ne posećuje rođendane, da se izražava se čudno, neobično, da ima čudne navike spavanja, ishrane, u kasnijem uzrastu i kretanja i stavove o životu, tada treba da porazgovarate sa detetom. Sve su to stvari na koje možemo da skrenemo pažnju i kažemo roditeljima da je bolje popričati sa decom, iako je možda je u pitanju samo traženje pažnje, ali uvek je bolje čuti: "Sve je u redu", nego: "Gde ste do sad bili" - zaključila je Majda za "Novosti".

Šta je sve imala da kaže na temu vaspitanja i izazova koje donosi osnovna škola u razvojnom putu vašeg deteta, možete pogledati u videu ispod.