SVEDOČILE VASKRSENJU: Ko su bile mironosnice?

Među prvim ženama mironosnicima osim Marije iz Magdale, na Hristov grob došle su i ostale mironosnice među kojima su: Salomija, kći Josifa Obručnika, a supruga Zevedejeva, majka Apostola Jovana Bogoslova i Jakova i Marija, mati Jakova Maloga i Josije. Apostol Luka spominje još i Jovanu.

Osim njih, pominju se Marta i Marija, Lazareve sestre kog je Isus podigao iz mrtvih nedelju dana pre njegovog stradanja. Pord Marte i Marije, tu su i Marija Kleopova i Sosana. Praznik je ustanovljen u IX veku, a pesme za praznik pisali su Anatolije, iguman studijskog manastira (IX vek) ili solunski Episkop (IX ili X vek), Kosma monah (oko 743) i Teofan (posle 843). U službi ove nedelje pevaju se iz posljedovanija Velikog petka i pesme posvećene mironosicama i tajnim učenicima Hristovim.

Te nedelje, kao i tri naredne, na večernju se posle stihire na stihovnje pevaju stihire Pashe: "Pasha svjaščenaja", a na jutrenju čitav Pashalni kanon sa dodatkom naročitih bogorodičnih (koji se i tokom Svetle sedmice pevaju posle tropara Pashalnog kanona svakodnevno, osim prvog dana). Tamo gde je hram posvećen ženama mironosicama, dodaje se još i veličanije. Osobenost subotnje službe ove sedmice je to što se na njoj vrši odanije praznika, pa se zato na "Gospodi vozzvah" pevaju iste stihire kao i na sam praznik.

Sveti Matej tvrdi da su one prve naišle na Hristov prazan grob i svedočile Vaskrsenju. 

(Eparhija šumadijska)