Izvor:Foto: Jutjub printskrin/Lunatube
SPOKOJ Kruševljanka posle 25 godina uspela da poseti Ostrog
16.05.2024.
11:21
POZNATA Kruševljanka, jutjuberka Luna, već više od dve decenije živi u Londonu, ali nikada nije zaboravila rodno mesto i svoje korene. Posebne emocije vežu je za manastir Ostrog, u koji je išla tri puta sa decom, kako bi pronašla mir. No, potom su usledile godine tokom kojih joj nikako nije polazilo za rukom da ga ponovo poseti.
- Ostavila sam dobro plaćen posao, radila sam u Direkcija za urbanizam u Kruševcu i otišla sam u London sa decom, sinom i ćerkom koji su blizanci, pre 20 godina. Nismo znali šta nas čeka. Bilo nam je pet godina potrebno da se snađemo - započela je Luna priču u jednom od svojih videa na Jutjubu, a onda se osvrnula na ostvarenje velike želje.
Godinama je pokušavala da ponovo kroči na sveto tlo Ostroga, ali uvek bi se neka prepreka pojavila na putu. Tako je prošlo 25 godina.
- Mnogo puta sam pokušavala da odem i preko agencija iz Srbije i preko agencija iz Londona, planirala sam i sa nekim ljudima. Ali, uverila sam se da se na Ostrog ide onda kada vas Sveti Vasilije pozove, to je živa istina. Nekoliko puta sam pokušavala, ali nisam uspela. A sada smo se oko puta dogovorile u jednom danu. Nas tri pitajteljice smo odlučile da odemo - objašnjava.
BloombergAdria.com
Sve su organizovale sa neverovatnom lakoćom - let, smeštaj, prevoz do manastira.
- Nikada se ništa nije desilo na Ostrogu, iako su strašne krivine do manastira. Put nismo osetili, a kada smo stigli u dvorište manastira, sav umor je nestao. Osetila sam neopisiv spokoj. Razgovor sa monahom nam je posebno značio. Sav teret koji sam osećala je nestao - kaže Luna.
Dodaje da tamo, iako ima puno ljudi, vlada umirujića tišina, a mesto gde počivaju mošti Svetog Vasilija donosi posebnu energiju.
Na ulasku u manastir postoji istaknuto pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to mogu biti, primera radi, kafa, šećer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici posle poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostroškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
LJudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao.