KOD NJEGA SE DŽAMBO KRIO: Bulić pokušao da spasi DŽejevog brata

Biznismen Aca Bulić kaže da je svojevremeno čuvao u svojoj kući brata pokojnog DŽeja Ramadanovskog, čuvenog DŽamba Isu, pa je i tada rizikovao da i sam upadne u probleme, te mu je glava bila maltene u torbi. 

BloombergAdria.com

- I DŽeja i DŽambu sam obožavao. DŽambu sam obožavao, jer sam noći i noći u kazinu proveo pored njega. Video i kada je bio pijan i kad nije bio pijan.

On je voleo meni da priča te neke dogodovštine, šta se dešavalo po domovima, ko je koga tukao, ko je bio najjači, ko je bio najopasniji. I mene je to tada u to vreme zanimalo. Imao sam super relaciju sa njim. I sve ovo kad se desilo, ljudi neki pričaju neke priče, čak i da je moj otac umešan. Mogu da ti kažem sada da sam ga spasio to veče kada je to bilo u kazinu, da sam pričao sa njim, sklonio ga kod mene u stan. A svi živi su ga jurili. I Arkan i razni ljudi - rekao je Bulić i po prvi put otkrio šta je prethodilo njegovom ubistvu:

- To je bilo u kazinu Zona Zamfirova, u Jusinoj kockarnici, preko puta Stupice. Pre toga je bila Beograđanka, pa moj Jusa otvorio Zonu i to je bilo mesto gde su dolazili svi živi. Ja se sećam kao klinac, dođu Amonijak iz Zemuna, dođu sa Novog Beograda, sa Voždovca. Nisi znao ko je opasniji u to vreme. Ponekad je bio neki incident, ali nije bilo strašno. Jedan od većih incidenata je taj sa DŽambom. On se tada napio i u jednom momentu mi je pričao da ga ne vole, da neće da ga puste, jer je ciganin, da je hrabriji od pola njih. I onda je prvo pucao u pravcu krupijerke koja je tada radila tamo za stolom, ali nije pucao direktno u nju, nego u njenom pravcu da je uplaši. Ja ga tada sklonio, malo smirio situaciju, a on je pucao u poster Srpske dobrovoljačke garde, Željko sa onim tigrovima. Ali to su svi drugačije protumačili nego stvarno što se desilo. 

BloombergAdria.com

- Ja sam ga tada sklonio u neki stan, jer sam znao šta će se desiti. Došli su svi živi, došao moj Jusa, ja sam mu objasnio, ali bio je i on ljut zato što je bio kazino, zato što to ne treba da se radi, ali ne do te mere da ga ubiju. Posle mesec dana su ga ubili. On se sam pojavio u kazinu na vratima kod Željka u Beograđanci i hteo je da ispriča šta se desilo...ili nije mogao da podnese to breme da ga neko juri. Takvi su tipovi bili, nisu oni bili kao danas, da se malo povuku, pa da ti vrate. Hteli su odmah da reše, licem u lice, nije bilo tu nekog straha. Iz ove neke percepcije to nije trebalo tako da se desi. Mislim da su okolni ljudi tu više uticali nego ovi pravi što su trebali da donesu odluku da li da preživi ili da ne preživi. A ima priča za mog Jusu zato što su oni nekoliko godina ranije radili zajedno, jer su bili na vratima u klubu Nana. Bio je tu isto neki incident, neko pucanje između njih dvojice, ali nije bio niko povređen. I ja sam ih gledao sto puta posle toga kako sede i pričaju i o njegovoj porodici i o Jusinoj, tako da totalno drugačije vreme.

Republika