Danas slavimo Sv. Simeona Divnogorca

Postoji nekoliko običaja za koje se u narodu veruje da donose sreću. Prema jednom od njih, sutra bi trebalo da neudate devojke naprave venac od cveća i spuste ga u reku ili potok. Veruje se da će do kraja godine naći srodnu dušu i udati se.

Takođe, iz kuće valja tri puta iznositi đubre, kako bi se sprečio ulazak bolesti u dom.

Prepodobni Simeon Stolpnik Divnogorac rođen je u Antiohiji 522. godine u vreme cara Justina Starijega. Otac mu je poginuo od zemljotresa i on je ostao sam s majkom Martom.

U šestoj godini života udaljio se u pustinju ka nekome duhovniku Jovanu, pod čijim rukovodstvom se predao velikom posnom i molitvenom podvigu na udivljenje svih onih koji su ga videli. Pretrpevši strašna iskušenja demonska, on je primio od Gospoda i angela NJegovih veliku utehu i blagodat. Gospod Hristos javio mu se u vidu krasnoga dečka.

I posle toga viđenja u srcu Simeonovom razgori se velika ljubav prema Hristu. Mnoge godine proveo je na stolpu Bogu se moleći i psalme pojeći. Po uputstvu Božjem udaljio se po tom na goru prozvanu Divnom od samog Gospoda. Po imenu ove gore i sam Simeon prozvat je Divnogorac. Shodno njegovoj ljubavi prema Bogu, data mu je bila retka blagodat, pomoću koje je isceljivao svaku bolest, ukroćavao zverove, prozirao u daleke krajeve sveta i u srca ljudska, izlazio van sebe i gledao nebesa, razgovarao s angelima, strašio i razgonio demone, proricao, živeo ponekad po trideset dana bez sna i još duže bez hrane, primao hranu iz ruku angela.

Na njemu se potpunce ispuniše reči Spasiteljeve: “Ko veruje u mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti” (Jn 14, 12). Leta Gospodnjeg 596. a u sedamdeset petoj godini života svoga predstavi se Simeon Gospodu, da se večito naslađava gledanjem lica Božija zajedno s angelima.