APEL MUPA: Ne palite strnjiku

Od početka godine u odnosu na isti period 2023. više od 50 odsto više požara - gotovo 12.000, najviše na otvorenom prostoru.

Čaušić je rekao da je Sektor za vanredne situacije od 1. januara do 15. juna imao 16.467 intervencija, što je povećanje za 44 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Načelnik sektora kaže da kada su u pitanju požari, situacija je još dramatičnija.

- Ukupan broj požara u ovom periodu je 11.988 i tu je povećanje za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. A tek je dramatična situacija sa požarima na otvorenom, imamo povećanje od 117 odsto. Ono što me, uprkos tome, raduje jeste da zaista velikim trudom i radom i organizovanošću imamo smanjenje broja stradalih u požarima na građevinskim objektima i požarima na otvorenom - ističe Luka Čaušić.

Izneo je podatak da je ove godine život izgubilo 35 ljudi, ali da u poređenju sa prošlom godinom kada je to bio broj od 49 osoba, to je značajno smanjenje.

- Imali smo veći broj spasenih ljudi, 50 ljudi je direktno spaseno. Svaki život je bitan i dajemo sve od sebe da će u budućnosti da se nastavi taj trend koji je krenuo u zadnjih nekoliko godina i da svake godine bude sve manji broj stradalih - napomenuo je on.

Apel građanima da ne pale strnjiku

Uoči najavljenih temperatura koje će preći 35 podeok i uslova koji omogućuju da se sve češće pojavljuju požari na otvorenom, iz Sektora za vanredne situacije apeluju na građane da ne pale strnjiku niti vatru blizu šuma.

Čaušić kaže da je Zakon o zaštiti od požara jasan i da u članu 46. se propisuje zabrana loženja vatre u šumi, odnosno 200 metara od šume i u članu 50 Zakona o zaštiti požara jasno se kaže da je zabranjeno spaljivanje strnjih useva, smeća i biljnih ostataka.

- Služba Sektora za vanredne situacije je služba koja u krajnjoj meri koristi instrumente represije, da izlazimo i da pišemo prekršajne naloge i kazne - kaže on.

Najavljene su pojačane kontrole na terenu narednih dana.

- Mi želimo da utičemo na svest naših građana. Želimo da oni znaju da su u najvećoj opasnosti upravo ljudi koji pale vatru. Zato što vatrica, na temperaturi od 35 ili 40 stepeni, jednostavno može vrlo brzo da pređe u pravu katastrofu i najveći broj stradalih ili gotovo svi stradali su upravo oni koji su te požare izazvali - podvukao je Čaušić.

Teško dokazati ko je izazvao požar

Prema njegovim rečima teško je na terenu dokazati ko je izazvao požar, ali kada se zna krivac, on mora da odgovara i da svi oni koji se neodgovorno ponašaju u krajnjoj liniji plate kaznu. Da bi se uhvatili svi neodgovorni, na terenu bi trebalo svakodnevno da bude stotine hiljada inspektora kako bi moglo da se isprati svako selo, svaki zaseok.

- Prošle godine su napisana 283 prekršajna naloga. Svest građana je ta koja je ključna da zaštite sebe, svoju imovinu, imovinu svojih suseda i na kraju krajeva jedna vatra može da ugrozi veliki šumski kompleks, dodaje Čaušić:

- Ono što Sektor za vanredne situacije radi jeste da smo postavili jedan cilj, a to je da sve požare na otvorenom u zadnje dve-tri godine gasimo i lokalizujemo u roku od 24 sata. To je rezultat kojim malo koja služba u Evropi može da se pohvali i mi radimo da zaštitimo ljudske živote i njihovu imovinu i na kraju krajeva šumske komplekse koji su od neverovatne važnosti za našu zemlju.

Potrebno 9.000 vatrogasaca

Srbiji je potrebno 9.000 vatrogasaca.

- Mi smo sada u dobroj situaciji po broju vatrogasaca, sad ih je 3.593 i još 300 naših mladih kolega koji upravo kreću na taj vatrogasno-spasilački kurs koji traje četiri meseca. Nakon toga oni postaju, ukoliko uspešno završe taj kurs, deo vatrogasne porodice - objasnio je Čaušić.

Kaže i da ćemo teško dostići u nekom narednom periodu sedam, osam ili devet hiljada ljudi koliko nam je potrebno. Zato Sektor za vanredne situacije, kako navodi, jača dobrovoljne vatrogasce.

(RTS)