Đole Blašević pokazao Olji da je još uvek tu

Olivera Balašević, udovica muzičke legende Đorđa Balaševića, raznežila je mnoge poslednjom objavljenom fotografijom na društvenim mrežama.

Naime, Olivera je objasnila da ju je ćerka Beba Balašević fotografisala, a da je galeb sve vreme čekao da bude fotografisan sa njom.

- I očito da je ostalo nešto od te magije među nama čim je ovaj galeb na trenutak zastao tu dok Beba ne podesi grid opciju na kameri telefona jer ima puno onih koji veruju u tu magiju, baš kao ovaj leptir koji nije slučajno tu tražio da sleti, na mesto one srećne šnalice u mojoj kosi - napisala je Balaševićka.

Podsetimo, galeb je jedan od najprepoznatljivijih motiva kojima je Đorđe opisivao nju, naročito u pesmi "Provincijalka", kada ju je nazvao "usamljenim galebom iznad mora osrednjih".

"Rekli su mi da je došla iz provincije,

strpavši u kofer snove i ambicije.

Drug je studirao sa njom,

Podsetimo, galeb je jedan od najprepoznatljivijih motiva kojima je Đorđe opisivao nju, naročito u pesmi "Provincijalka", kada ju je nazvao "usamljenim galebom iznad mora osrednjih".

"Rekli su mi da je došla iz provincije,

strpavši u kofer snove i ambicije.

Drug je studirao sa njom,

zablude, promašaje koji tište,

prosto, lako, k’o neko beznačajno pristanište.

O, da mi je da se još jednom zaljubim,

opet bih uzeo kostim večnog dečaka.

I opet bih smislio kako da prodangubim

dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.

Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.

Reči bi sve pokvarile,

samo se ćutke pokraj mene stisla.

Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.

Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.

I opet bih znao da se u oblak zadubim

i čekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.

Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni

staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke

stvari neprevodive u reči, ne znam…

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti.

Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim leđima,

kao tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam…

I tako, eto ti pesma, ludo jedna…", glasi tekst ove vanvremenske pesme.

Puls