Izvor:Foto: Profimedia

DŽINOVSKI DAŽDEVNJAK S OČNJACIMA: Naučnici našli značajan fosil

Izvor: Nportal

05.07.2024.

17:06

NAUČNICI su otkrili fosilne ostatke goleme zveri nalik na daždevnjaka sa oštrim očnjacima koja je vladala vodama pre nego što su stigli prvi dinosaurusi. Životinja je, kažu istraživači, stara otprilike 272 miliona godina, prenosi CBS.

Nalazi su objavljeni u časopisu "Nature". Istraživači su vrstu nazvali Gaiasia jennyae, što je posveta formaciji Gai-as u Namibiji, gde je pronađen fosil, i DŽeni Klak, paleontologu koja je proučavala kako su se kičmenjaci selili iz vode na kopno.

- Gaiasia jennyae bila je znatno veća od čoveka i verovatno je živela blizu dna močvara i jezera. Ova vrsta je imala veliku, ravnu glavu, ogromne očnjake i divovske zube - rekao je DŽejson Pardo, postdoktorand NSF-a u Field Museum-u u Čikagu i jedan od vodećih autora studije.

Predator je verovatno koristio svoju široku, pljosnatu glavu i prednje zube kako bi savladao i žvakao plen koji ništa ne sumnja, rekli su istraživači. Lobanja mu je bila duga oko 60 centimetara.

BloombergAdria.com

 

Fosilni ostaci četiri stvorenja prikupljeni pre desetak godina analizirani su u studiji "Nature", uključujući delimičnu lobanju i kičmu. Stvorenje je postojalo nekih 40 miliona godina pre nego što su dinosaurusi evoluirali.

Iako je Gaiasia jennyae bila vodena životinja, mogla je da se kreće kopnom, iako sporo. Vrsta je pripadala nadrazredu životinja zvanih tetrapodi. Reč je o četveronožnim kičmenjacima koji su se peli na kopno sa prstima umesto peraja i evoluirali u vodozemce, ptice i sisare, uključujući ljude.

Većina ranih fosila tetrapoda potiče iz vrućih, praistorijskih ugljenih močvara duž ekvatora na području današnje Severne Amerike i Evrope.

No, ovi najnoviji ostaci, koji datiraju pre otprilike 280 miliona godina, pronađeni su u današnjoj Namibiji, području u Africi koje je nekad bilo prekriveno ledom. Otkriće Gaiasia jennyae velika je pobeda za paleontologe koji nastavljaju da slažu deliće kako se svet razvijao tokom permskog doba.

- Činjenica da smo pronašli Gaiasiju na krajnjem jugu govori nam da je tu postojao ekosistem koji je mogao da podrži ove vrlo velike predatore. Što više budemo tražili, mogli bismo pronaći više odgovora o tim glavnim životinjskim grupama koje proučavamo, poput predaka sisara i modernih gmizavaca - rekao je Pardo.