BAJA ISPRED NJE SNIMAO SPOT Kako izgleda kuća vojvode Momčila

Dok su se po Republici Srpskoj Krajini i Bosni vodile žestoke borbe, Baja je pesmom dizao moral srpskim vojnicima. 

Tokom devedesetih godina snimio je čak deset studijskih albuma, uglavnom patriotske tematike. Poslednji album je izbačen 1995. godine pod simboličnim nazivom "Zbogom oružje", na kom se između ostalog nalaze i istoimena pesma, kao i numere "Kraj rata" i "Za koga sam ratovao".

Jedna od najpoznatijih pesama iz Bajine ratne ere je svakako i pesma "Vrati se Vojvodo", kojom poziva četničkog vojvodu Momčila Đujuća da se vrati iz emigracije u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je potražio spas od komunističkih vlasti po okončanju Drugog svetskog rata.

Interesantno je da je Baja spot za ovu pesmu snimao upravo ispred rodne kuće vojvode Đujića u mestu Topolje, u okolini Knina. 

Na društvenim mrežama se nedavno pojavio snimak koji pokazuje trenutno stanje rodne kuće ovog četničkog vojvode. 

U nastavku teksta pogledajte kako danas izgleda kuća u kojoj se rodio vojvoda Đujić:

Interesantno, Baja i vojvoda Đujić su imali susret 1998. godine u San Markosu, u Kaliforniji.

Nekoliko godina kasnije, Pajčin je bio na turneji u SAD i tada je posetio Đujićev grob koga Krajišnici smatraju spasiteljem tokom Drugog svetskog rata.

- Rekao mi je, sedeći: "Baja, diže Cvijo ustanak!" A, Cvijo Oraščić je moj rođak, Pajčin, koji je digao ustanak pod Dinarom. Ja sam rekao: "Pa đede, nije mogao Vas čekati!" - priča Baja.

Đujić je onda odgovorio: "Volim te što si takav!" i naručio konjak za sebe i svog popularnog gosta. Vojvoda mu je tada, po rečima pevača, ponudio blanko ček da napiše iznos koji želi, a Knindža je napisao samo 50 dolara. 

Ko je bio Momčilo Đujić?

Momčilo Đujić bio je srpski pravoslavni sveštenik i četnički vojvoda koji je predvodio značajan deo četnika na području severne Dalmacije i zapadne Bosne tokom Drugog svetskog rata.

Đujić je rođen 27. februar 1907. godine, u mestu Topolju kod Knina, kao najstariji od petoro dece.

Nakon invazije na Jugoslaviju, početkom januara 1942. godine, osnovana je Dinarska divizija nakon što je Đujić stupio u kontakt sa pukovnikom Dragoljubom Mihailovićem preko kurira. Pod navodnom Mihailovićevom kontrolom, Ilija Trifunović Birčanin je igrao središnju ulogu u organizovanju četničkih jedinica u zapadnoj Bosni, Lici i severnoj Dalmaciji u Dinarsku diviziju i u te krajeve slao bivše oficire Jugoslovenske vojske da pomognu.

BloombergAdria.com

Đujić je imenovan za zapovednika divizije sa ciljem „uspostavljanja srpske nacionalne države” u kojoj će „živeti slobodno pravoslavno stanovništvo”. Kao komandant Dinarske divizije Đujić je predvodio odbranu lokalnih Srba od hrvatskog ustaškog režima i sarađivao je sa silama Osovine protiv komunističkih partizana.

Preživio je rat, predao se zapadnim Saveznicima i na kraju emigrirao u Sjedinjene Države.

Nove komunističke vlasti su mu sudile u odsustvu i osudile ga za ratne zločine, optuživši ga za kolaboracije i odgovornost za smrt oko 1.500 ljudi tokom rata.

Nastanivši se u Kaliforniji, Đujić je igrao značajnu ulogu u srpskim emigrantskim krugovima i osnovao je srpski četnički pokret „Ravna gora” zajedno sa drugim proteranim četničkim borcima.

Kasnije se povukao u San Markos, gde je pisao pesme i dosetke koje su objavljivane i u SAD i u Srbiji.

Bio je ključan za održavanje četničke ideje tokom ratova u Jugoslaviji, a predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić mu je 1998. godine dodelila orden Karađorđeve zvezde (prvog reda).