NAJMUČNIJI OBIČAJ ZA ŽENE Petkana je poslednja srpska PODRUGA

Posebno zanimljiv običaj bio je prisustvo podruga, druge žene u kući, koja je imala ključnu ulogu u obezbeđivanju potomstva kada prva žena nije mogla da ima decu.

Petkana Filipović, poslednja živa podruga, udala se za Vujicu nakon trideset godina borbe za potomstvo. Iako je bila slepa od rođenja, udala se sa 28 godina za Vujicu, koji je bio duplo stariji.

BloombergAdria.com

NJihov dogovor je postignut u kafani, gde je Petkana prihvatila da uđe u brak sa muškarcem koji je već imao suprugu, Roksandu. Petkana je podarila Vujici i Roksandi četiri ćerke i sina, a uprkos tome, Vujica je do kraja života više voleo Roksandu.

Petkana se nikada nije osećala ljubomorno, jer nije imala veliku ljubav prema Vujici, već je poštovala dogovor i prihvatila svoju ulogu.

Miloje Radić iz sela Drena odrastao je u porodici sa dve majke. NJegov otac se ponovo oženio kako bi osigurao potomstvo, jer prva žena nije mogla da ima decu.

BloombergAdria.com

Maćeha je insistirala da otac nađe drugu ženu koja bi rodila decu, ali su obe žene ostale u kući. Miloje je maćehu zvao "mama", dok je biološku majku zvao po imenu, što je bilo njeno insistiranje.

Ovaj suživot nije bio samo iz praktičnih razloga, već je bio zasnovan na međusobnom poštovanju i zajedničkom cilju podizanja potomstva.

Nataša Terzić, pisac romana "Podruga", objašnjava da je fenomen podruga specifičan za Kosovo i Metohiju i da nema paralela u hrišćanskom svetu.

 

Prva žena je često sama insistirala na dolasku druge žene kako bi osigurala potomstvo za svog muža. Prva žena je ostajala u kući, ali više nije bila u ulozi supruge.

Podruga je dolazila sa ciljem da rodi decu, dok je prva žena postajala pomoćnik u domaćinstvu. Ovaj fenomen je bio prisutan sve do '80-ih godina prošlog veka.

BloombergAdria.com

Podruga i prva žena su često živele u harmoniji, sa zajedničkim ciljem podizanja dece. Primer iz Drena pokazuje da su deca često bila više vezana za maćehu nego za biološku majku, jer je maćeha provodila više vremena s njima.

U ovim zajednicama je bilo važno međusobno poštovanje i saradnja, a deca su često imala koristi od prisustva dve majke koje su se brinule o njima.

Uprkos teškim uslovima života i finansijskim problemima, porodice na Kosovu i Metohiji su se borile da održe potomstvo i slogu u kući.

Priče poput one o Petkani Filipović pokazuju koliko je važna bila zajednička borba za potomstvo i koliko su običaji igrali ključnu ulogu u životima ljudi u ovom regionu.