MLADIĆ NIJE SPAVAO 11 DANA: Usledile jezive promene

Rendi Gardner i Brus Mekalister prvo su odlučili da žele da prouče učinke nedostatka sna kroz "paranormalne sposobnosti" pre nego što su odustali od te ideje zbog prilično očiglednih praktičnih problema, istražujući učinke nedostatka sna na kognitivne i fizičke performanse.

Jedino što je preostalo bilo je da bace novčić kako bi se videlo ko će pisati beleške, a ko će izdržati stanje nesanice kakvo nikada pre nije prošao nijedan poznati čovek u istoriji. Radilo se o prilično dinamičnom grupnom projektu.

Rendi je izgubio i pripremio se za svoju muku. Eksperiment je mogao završi u potpunoj nesvesti, da ga nisu pratile lokalne novine, privlačeći pažnju istraživača sna sa Stanforda dr Vilijama C. Dementa.

- Verovatno sam bio jedina osoba na planeti u to vreme koja je zapravo istraživala spavanje - rekao je Dement za Bi Bi Si.

Zatim je dodao: - Rendijevi roditelji su bili su jako zabrinuti da bi to moglo da bude nešto što bi zaista moglo da bude štetno za njega jer je još bilo nerešeno pitanje hoćeš li umreti ako ne spavaš dovoljno dugo.

Činilo se da smrt nije potpuno isključena. Prethodni eksperimenti na ljudima pokazali su da nedostatak sna uzrokuje paranoju, sumnju i druge probleme kod ljudi, dok se naknadni eksperiment koji je držao mačke budnima 15 dana pokazao fatalan.

Na zahtev njegovih roditelja, eksperiment na Rendiju bi nadgledao Dement, kao i poručnik zapovednik DŽon DŽ.. Ros iz Jedinice za medicinska neuropsihijatrijska istraživanja američke mornarice u San Dijegu. Kako bi ga održali budnim, tim bi ga terao da igra fliper i košarku, sprečili bi ga da legne i terali ga da priča kroz vrata kad god bi otišao u kupatilo u slučaju da bi bio u iskušenju da tamo krišom zadrema. Rane faze eksperimenta su dobro prošle za dečaka, koji je u vreme istraživanja imao samo 16 godina. Drugi dan je video da ima poteškoća sa prepoznavanjem predmeta dodirom. Treći dan je postao neraspoložen i mučio se sa izgovaranjem teških fraza.

Propusti u pamćenju, njegove prve halucinacije i zablude odigrale su se četvrtog dana.

- Halucinirao sam da sam poznati fudbaler Pol Loui iz San Dijego Čardžersa - napisao je godinama kasnije za Esquire.

- Moji prijatelji su mislili da je to smešno jer sam imao oko 130 funti - dodao je.

Halucinacije su se nastavile i sledećeg dana, a dečak je ispred sebe video šumsku stazu, a ne ostatak svoje kuće.

- Nakon tog trenutka, sve je zapravo otišlo u ve ce - napisao je. - Nije više bilo uspona, samo padova i padova. Bilo je kao da mi neko stavlja brusni papir u mozak. Moje telo je to dobro podnosilo, ali moj um je bio pogođen.

Sledećih nekoliko dana njegov govor se usporio i počeo je da priča nerazgovetno, a pamćenje mu se pogoršalo. Počinjao bi rečenice, a onda bi stao na pola puta ili bi zaboravio kuda ide ili bi ga potpuno prekinula nova misao. Međutim, još je mogao da igra stoni tenis. Kao i drugi koji su izdržali nesanicu, doživeo je paranoju, ali ništa u poređenju sa prethodnim rekorderom Tomom Raundsom, radijskim voditeljem koji nije spavao 260 sati.

Jednog di-džeja Pitera Tripa je pregledao psihijatar nakon što je bio budan 200 sati te je verovao da je lekar zapravo pogrebnik koji je došao da ga živog zakopa. Pobegao je jedva odeven.

Poslednjeg dana svog eksperimenta, Rendi je bio bezizražajan i bili su mu potrebni stalni podsticaji kako bi odgovorio na bilo koje pitanje, što bi se činio nejasno monotonim. Testovi njegovih mentalnih sposobnosti su vrlo brzo prestali jer bi na kraju zaboravio šta je radio.

Ipak, činilo se da ne pati od mnogih štetnih posledica, postavljajući novi svetski rekord nakon što je prošao kroz besane dane i noći. Posle Gardnerove nesanice, naučnici su ga pratili nekoliko noći, što je uključivalo punu fazu REM sna, postupno se vraćajući u normalu.

Eksperiment je zaključio da su tokom nespavanja područja njegovog mozga sve vreme "dremala". Isti učinak kasnije je uočen u eksperimentima sa pacovima, gde su se skupovi neurona korteksa isključili dok su pacovi lišeni sna nastavili sa svojim poslom, budni.

Drugi ljudi su od tada prešli Gardnerov rekord nesanice, iako je Ginisova knjiga rekorda prestala da objavljuje ​​bilo kakve pokušaje, kako ne bi podstakla aktivnost koja bi mogla da naškodi učesnicima, prenosi IFL Science.