MINUT ĆUTANJA: 79. godina od atomskog udara na Nagasaki

Na ovogodišnjem obeležavanju nekoliko ambasadora otkazalo je učešće nakon odluke tog grada na jugozapadu Japana da ne pozove predstavnike Izraela na komemoraciju, preneo je Kjodo.

- Usred neizvesnosti u vezi sa tim kada ce ruska invazija na Ukrajinu doći do kraja i sve vece zabrinutosti zbog širenja oružanih sukoba na Bliskom istoku, trenutno se suočavamo sa kritičnom situacijom sa povećanom verovatnoćom upotrebe nuklearnog oružja - naveo je Suzuki.

Suzuki je zahtevao od japanske vlade da potpiše i ratifikuje sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja i pozvao Japan da vodi razgovore o ublažavanju tenzija i unapređenju razoružanja u severoistočnoj Aziji.

Minut ćutanja je održan tačno 11.02 sati po lokalnom vremenu kada je američki bombarder bacio plutonijumsku bombu koja je eksplodirala iznad Nagasakija 9. avgusta 1945. godine.

Američki ambasador u Japanu Ram Emanuel i britanska ambasadorka u Japanu DŽulija Longbotom nisu prisustvovali komemoraciji nakon što na skup nije pozvan Izrael.

Kanadski i francuski ambasadori takođe nisu prisustvovali.

U pismu gradonačelniku Suzukiju, koje je objavljeno u sredu, a koje su poslali izaslanici EU, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i SAD izražava se zabrinutost da bi nedostatak poziva Izraelu rezultirao stavljanjem Tel Aviva na isti nivo sa Rusijom i Belorusijom.

Rusija i Belorusija nisu pozvane ni na ceremonije u Hirošimi, niti u Nagasakiju tri godine zaredom zbog invazije Moskve na Ukrajinu.

Suzuki je 31. jula i 8. avgusta rekao da Izrael neće biti pozvan zbog straha da bi protesti protiv tekućeg sukoba u Pojasu Gaze mogli uticati na obeležavanje godišnjice, ali je naveo da ta odluka "nije politička".

Palestina je, u međuvremenu, pozvana.

Na komemoraciji u Hirošimi bilo je dozvoljeno predstavljanje Izraela, a nije bila pozvana Palestina.

Odluku vlasti Hirošime kritikovali su palestinski predstavnik u Japanu i civilne grupe.

Napad na Nagasaki usledio je tri dana nakon što su SAD bacile uranijumsku bombu na Hirošimu, oko 300 kilometara severoistočno.

Procenjuje se da je ubijeno 74.000 ljudi, a mnogi drugi su patili od posledica opekotina i bolesti povezanih sa zračenjem dugo nakon napada.

Ukupan broj zvanično preživelih u dva nuklearna napada iznosio je 106.825 od marta ove godine, što je za 6.824 manje nego godinu dana ranije, prema japanskom ministarstvu zdravlja, rada i socijalnog staranja.

Prosečna starost preživelih nuklearnu eksploziju prelazila je 85 godina.