Šta je "olimpijsko primirje"? Ove godine potpuno ignorisano

Više od 110 sukoba traje širom sveta. Neki od ovih sukoba dospevaju na naslovne strane, drugi ne. Neki od njih su počeli nedavno, dok drugi traju više od 50 godina. Bliski istok se nalazi na ivici regionalnog rata. U Ukrajini, Rusija polako ali sigurno napreduje na istoku, pretvarajući gradove u ruševine.

Očigledno je da se "olimpijsko primirje" ne poštuje.

Uoči svake Olimpijade u proteklih 30 godina, Ujedinjene nacije donose rezoluciju kojom se podržava olimpijsko primirje, koje ima za cilj, u teoriji, da zaustavlja neprijateljstva u ime omogućavanja bezbednog kretanja sportistima i promovisanja mira u svetu. To bi trebalo da traje sedam dana pre početka Olimpijskih igara do sedam dana nakon završetka Paraolimpijskih igara. Ipak, dve nedelje nakon toga, vesti o raketnim udarima, aneksijama i pojačanim tenzijama su sveprisutne.

Šta je "olimpijsko primirje"?

Tradicija "olimpijskog primirja" uspostavljena je u staroj Grčkoj u devetom veku pre nove ere potpisivanjem ugovora između tri kralja - Ifita iz Elide, Kleostena iz Pize i Likurga iz Sparte, da bi se omogućilo bezbedno učešće na antičkim olimpijskim igrama za sve sportiste i gledaoce iz ovih grčkih gradova-država, koji su inače gotovo stalno bili međusobno sukobljeni.

Uzimajući u obzir novu političku realnost u kojoj postoje sport i Olimpijske igre, MOK je odlučio da oživi koncept olimpijskog primirja tokom održavanja Olimpijskih igara 1990-ih, sa ciljem da zaštiti, koliko je to moguće, interese sportista i sport uopšte, i da iskoristi moć sporta za promociju mira, dijaloga i pomirenja.

Od 1993. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) je u više navrata izražavala svoju podršku idealu olimpijskog primirja i misiji MOK usvajajući, svake dve godine rezoluciju pod nazivom "Izgradnja mirnog i boljeg sveta kroz sport i olimpijski ideal".

Glasaju za rezoluciju, pa je prekrše

Nakon atentata na Hamasovog najvišeg lidera u Iranu, rasplamsale su se tenzije u već sukobima razorenom regionu Bliskog istoka. Rat koji Izrael vodi u Gazi poprima sve veće razmere i uvlači kako regionalne, tako i svetske sile.

Sama Rusija je tri puta prekršila ovo primirje, poslednji put 2022. godine invazijom na Ukrajinu, nekoliko meseci nakon što je glasala za rezoluciju u UN. 

U novembru je 118 zemalja glasalo za usvajanje rezolucije. Nijedna zemlja nije glasala protiv, mada se Sirija pridružila Rusiji u uzdržanosti.

Proteklih godina rezolucija je dobijala sve veću podršku, a među onima koji su glasali za "izgradnju mirnog i boljeg sveta kroz sport i olimpijski ideal" bili su Iran, Izrael i Liban, koji su sada glavni akteri rastućih tenzija na Bliskom istoku.

Uoči Olimpijskih igara u Parizu, francuski predsednik Emanuel Makron je javno predložio prekid vatre između Rusije i Ukrajine tokom dana takmičenja.

Ne iznenađenje mnogih, obe strane su to odbile, a rat je nastavljen istim intenzitetom.

Rusiji i Belorusiji je zabranjen pristup Olimpijskim igrama u Parizu nakon duge kampanje Olimpijskog komiteta Ukrajine, koji je tvrdio da ruski sportisti ne bi trebalo da se takmiče čak ni pod neutralnom zastavom, dok ruske trupe uporno nastavljaju sa svojom smrtonosnom invazijom.

Na kraju krajeva, Primirje je dobronamerno, ali u slučaju da se prekrši ne predviđa nikakve posledice.

Prema izveštaju Ženevske akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava, u svetu je trenutno više od 110 oružanih sukoba.

Bliski istok i severna Afrika: Više od 45 oružanih sukoba

Ovo je, u brojkama, najteže pogođeni region: više od 45 oružanih sukoba se trenutno odvija širom Bliskog istoka i severne Afrike na sledećim teritorijama: Kipar, Egipat, Irak, Izrael, Libija, Maroko, Palestina, Sirija, Turska, Jemen i Zapadna Sahara.

Afrika: Više od 35 oružanih sukoba

Afrika je druga po broju oružanih sukoba sa više od 35 oružanih sukoba koji se odvijaju u Burkini Faso, Kamerunu, Centralnoafričkoj Republici (CAR), Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Maliju, Mozambik, Nigerija, Senegal, Somalija, Južni Sudan i Sudan. Nekoliko naoružanih grupa, koje se bore protiv vladinih snaga ili jedna protiv drugih, uključeno je u ove sukobe.

Azija: 21 oružani sukob

Azija je poprište 19 oružanih sukoba u kojima je učestvovalo 19 oružanih grupa: u Avganistanu, Indiji, Mjanmaru, Pakistanu i na Filipinima.

U regionu se takođe dešavaju dva međunarodna oružana sukoba, između Indije i Pakistana, odnosno Indije i Kine.

Evropa

Evropa je poprište trenutno najvećeg međunarodnog oružanog sukoba, koji se vodi između Ukrajine i Rusije.

(Mondo)