Mirna je pitala drugog lekara koji joj je spasao život u čemu je bio problem: 

-Doktor je izvadio trojke, a ugradio petice ispod mišića, kada je sve to prošlo, pitala sam doktora koji mi je kasnije spašavao život u čemu je bio problem, on mi je objasnio da kada se jednom urade implanti, svaki sledeći put to mora da se uradi na istom mestu jer implant oko sebe ima opnu i to sraste kada ga izvadiš, tkivo ostaje, ti moraš da vratiš na isto mesto. Ne možeš ispod mišića jer koža ne može da nalegne, on je gurao što veći implant da to nalegne na svoje ali nije legao. Tetka me je izvadila sa klinike, obećali su da će mi pokloniti novu operaciju- rekla je ona i dodala: 

-Kod tetke mi je pozlilo, primili su me zelenu, tata me je u savijenom položaju odvezao, 10 puta su me išpricali da bi me ispravili, jedva sam živu glavu izvukla, dobila sam takvu infekciju, niko nije hteo da skida konce jer nije hteo da popravlja nešto što nije uradio. Meni su počele da otkazuju ruke i noge, posle tri meseca su me vozili za Beograd, da skinem konce, tri meseca sam nosila drenove, to je non stop curilo. Novine su pisale svašta, bilo je jako puno naslova na guglu, sad više nema ništa, sve je pobrisano. Bilo je naslova raznih, javilo se mnogo žena toj redakciji, pobrisano je verovatno da bi se sačuvao doktor. Ni jedna od nas nije imala predoperativnu pripremu, otpuštena sam bez otpusne liste. Tata i brat su bili sa mnom, skinuli su mi konce, prvi put se srećem sa tim doktorom i on se tu zeza, kaže mi gde si ti mala šta si digla frku, nije komentarisao sopstveni rad. Mi smo posle toga otišli kod sestre na Dorćol da popijemo kafu, tata mi kaže šta je to. Meni su rane zinule obe, počela je da lije krv, vratili su me brzinski nazad