ŠTO HRVATI NISU SVOJATALI PAVIĆA?Evo kako je pričao o Srbima

Siniša Pavić je imao samo 5 godina kada je sa porodicom došao u Beograd. Bilo je to u predvečerje Drugog svetskog rata, 1938. godine i ličilo je na izbeglištvo.

Od tada pa do danas Hrvati nikad nisu svojatali Sinišu Pavića, istaknutog scenaristu koji je rođen od oca Ante Pavića, istaknutog projugoslovenskog i prosrpskog Hrvata.

- Oba roditelja su mi iz Sinja, tamo sam se rodio, a u Beograd smo stigli kad sam imao pet i po godina. Moj otac je voleo Srbe, nije on srbovao, ali je imao jedan pedigre zajedništva naših naroda.

Bio je regrutovani mornar u austrougarskoj vojsci i učestvovao je u onoj pobuni mornara u Boki Kotorskoj 1917. godine. Zatvoren je bio u kotorsku tvrđavu i tamo je proveo osam meseci dok ih srpska vojska nije oslobodila i on je tu stekao izuzetno poštovanje prema srpskoj vojsci i narodu.

Verovali ili ne, on je u toj tvrđavi učio ćirilicu. Nisam to znao doskora, nego je moj brat otkrio neki njegov dnevnik koji je tamo vodio i tako smo za to saznali. Imao je viziju da ćemo svi biti zajedno i da treba da znamo ćirilicu, pošto se ona tamo nije učila.

BloombergAdria.com

Onda je majci u Sinju pisao da je naučio ćirilicu i kako bi voleo da mu, kad izađe iz zatvora, nađu knjigu „Zločin i kazna“ od Dostojevskog. Vrlo interesantno za čoveka koji je imao svega četiri razreda osnovne škole - pričao je Siniša svojevremeno, a prenosi Blic.

Na pitanje da li on piše ćirilicom ovak oje rekao: "Ćirilicom, naravno. Pa ja sam ovde završio školu. Imam zavičaj i sećam ga se, ali ja sam Beograđanin i oženjen sam ženom iz Vlasotinca koja je sto posto Srpkinja, pa sam primio još tih dodatnih srpskih impulsa."

Evo šta je govorio o Srbima i Hrvatima:

BloombergAdria.com

- Imaju Srbi i Hrvati nešto zajedničko, a to je da i jedni i drugi napadamo svoje najbolje ljude i to baš u onome u čemu su oni bili najbolji. Primera radi, Krleža je prokažen u Hrvatskoj jer je on to hrvatsko, purgersko društvo izvrnuo na postavu, ali se ovde zamerio Srbima jer negde neki njegov literarni junak kaže „ti cigani srpski“. I onda se to poistovetilo sa stavom autora, što je besmislica. Mi se odričemo svega što je dobro i ne znam da li je to odricanje ili odlika plitke pameti i brzog zaborava. Zaboravljamo sve što je bilo pre tri godine, a ne ono od pre trideset godina. U tome je naš problem.