KAO ŠURDA I VESNA: Ko je i KAKO izgleda LJiljana Pavić (FOTO)
16.08.2024.
16:37
"MOJ dobri prijatelj Peda, kome niko nije valjao, pa ni ja, rekao mi je: 'Ako se ne oženiš LJiljom, obična si budala."'
Cenjeni scenarista Siniša Pavić preminuo je danas u 92. godini u svom domu u Vlasotincu.
LJiljana Pavić zajedno sa svojim suprugom Sinišom godinama je stvarala najgledanije serije. NJihovu ljubavnu priču čuveni scenarista iskoristio je da napiše scenu u seriji "Vruć vetar" otkrio je Pavić svojevremeno u ispovesti za Kurir.
Višnja na Tašmajdanu
- "Višnja" je štampana 1966. I tri godine stajala je po uredničkim fiokama. Pisao sam je dugo, doterivao, prepravljao, u vreme kad sam se, uslovno rečeno, rastajao sa jednim periodom života. Taj roman je bio odjek mladosti, gimnazijskih dana bezbrižnosti i vedrine koja odlazi s nekim godinama. Bila je to knjiga o mojoj generaciji. Kako smo se zaljubljivali i razočaravali i mnogo maštali.
Recenzent mi je bio Vasko Popa, urednik u "Nolitu". Pozvao me i rekao: "Noćas smo je pročitali, Miloš Stambolić i ja. Imam samo jedan savet. Uvek pišite ovako. Vidi se da je ovo rukopis izašao iz vaše ruke, bez ikakvog 'izma'. Ostanite mu verni." Obećao sam.
Na neki posredan način taj roman me je doveo i do LJiljane. Ona je knjigu pročitala u studentskom domu, i tako me upoznala pre nego ja nju. Kad sam je prvi put sreo u sudnici, bio sam u vrlo jadnom stanju. Tri meseca pre toga umro mi je otac, moj najjači emotivni oslonac u životu. Osećao sam se beskrajno sam i opustošen. Kao delfin nasukan na obalu, nesposoban da se vrati u vodu ako ne naiđe plima da ga povuče.
Ali naišla je ona. Pozvao sam je na kafu kod "Malog Pariza". Na toj kafi nikako da dogovorimo sledeći susret. Ona je gledala u neki notes, pa je ispalo da ne može ni sutra ni u četvrtak, a onda sam ja folirao da ne mogu u petak, a u subotu je ona išla na put, i tako dalje, vrlo slično susretu Šurde i Vesne u "Vrućem vetru". Ipak smo se nekako usaglasili."
Velika snaga volje
"LJiljana je bila i lepa i izuzetno zgodna devojka. Na taksi stanici vozači su trubili za njom. Ali se uskoro pokazalo da u njoj ima i onog nečeg što sam mislio da više neću naći. Najpre se pokazalo da ne ume da laže. I kad bi pokušala, brzo je odustajala. Nije joj išlo. Onda sam otkrio da se iza njene ranjivosti krije velika snaga volje, da će i veliku ljubav preboleti ako nije obostrana. I, ono što je kod nje bilo vidljivo već posle nekoliko susreta: velika dobrota. U spletu vrlo protivurečnih osobina, između osećanja časti i jakog ega, s jedne, i sklonosti altruizmu i brige o tuđim nevoljama, s druge strane, uvek bi preovladala želja da nekom pomogne. O tome je kod nje odlučivao karakter više nego ženska slabost i laka suza.
Kasnije, u Vlasotincu, njena majka Olga, sa kojom se u moj život vratilo mnogo one dobrote i spokojne razboritosti koje su otišle sa mojom majkom, i čiji je karakter nasledila, ispričala mi je priču o starom, usamljenom i nepokretnom čoveku kome je sređivala i čistila sobu. Još je bila devojčica i, na putu do škole, obavila bi to.
Moj dobri prijatelj Peda, kome niko nije valjao, pa ni ja, rekao mi je: "Ako se ne oženiš LJiljom, obična si budala." Bila je to najvažnija i najbolja odluka u mom životu. LJiljana je najzaslužnija, ili najviše kriva, što sam počeo da pišem za televiziju. Mislio sam da ću pisati isključivo knjige", ispričao je Pavić.
(Kurir)