"ZALUD GODINE U NAUCI" Teslino poslednje pismo majci

Tesla se osećao potišteno i želeo je da bude s njom kako bi joj doneo čašu vode. Sve godine koje je proveo služeći čovečanstvu donele su mu samo uvrede i poniženja. Opisao je i čudne zvukove koje je čuo, poput zapomaganja na nepoznatom jeziku te je izrazio strah da možda gubi razum.

Tesla je planirao da se vrati kući u Jugoslaviju i osećao je sve veći nemir zbog stanja svoje majke. Međutim, morao je da izvrši neodložne obaveze prema američkoj vladi i zbog toga nije mogao odmah da ode u posetu svojoj majci.

U trenutku kada je uspešno demonstrirao svoj eksperiment bežičnog prenosa električne energije u Kongresnoj dvorani, umesto trijumfa osećao je prazninu, shvatajući da je propustio nešto važno u životu.

BloombergAdria.com

Nakon što je saznao za majčinu smrt, Tesla je osećao duboko kajanje i ravnodušnost prema svemu što se događa, pa tako i prema uništenju njegove laboratorije.

- Ovo pismo položiću na tvoj grob kad stignem na naše seosko groblje. Sada verujem u ono što nikad nisam, da si tamo, negde, i dalje, 'Ti' i da tvoj život nije zauvek prestao.

BloombergAdria.com

- Sad mi je žao što nikad nisam hteo da se družim sa Turcima jer su oni pevali iste tugaljive pesme kao ona iz mojih praskozorja. Sada se sećam da su oni znali puno više nego ja o svim tim stvarima koje, tek sad, spoznajem.

- Zalud moje godine provedene u nauci, kad su bile jalove. Moli, tamo, za mene, majko, ako možeš, tom maurskom tugovankom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina… - zaključio je Tesla u svom pismu.

NJegovo pismo postalo je svojevrsno oproštajno pismo, u kojem izražava veru u neku višu silu koja upravlja događajima. Na kraju, on priznaje da su njegove godine posvećene nauci bile jalove i moli majku da se moli za njegovu izgubljenu dušu.