Izvor:Foto: Vikipedija

MEDA VOJNIK: Cugao, pušio, ali i nosio artiljerijske granate

Izvor: Nportal

30.08.2024.

08:53

TEŠKA vremena rađaju velike ljude, ali i životinje. Jedan medved je upravo u najtežem periodu za Poljsku stao na branik otadžbine.

Poljski vojnici su 1942. godine evakuisani iz Poljske, a u proleće iste godine novoformirana Andersova armija, nazvana po komandantu Vladislavu Andersonu, napustila je Sovjetski Savez i uputila se u Iran, u pratnji hiljada poljskih civila koji su deportovani u Sovjetski Savez nakon sovjetske invazije na istočnu Poljsku 1939. godine.

Na putu od Pahlevija do Teherana, u Iranu, 8. aprila 1942, poljski vojnici su naišli na iranskog dečaka koji je pronašao mladunče medveda čiju su majku ubili lovci. Jedna od civilnih izbeglica u njihovoj sredini, osamnaestogodišnja Irena (Inka) Bokievicz, pranećakinja generala Boleslava Vieniava-Dlugoszovskog, bila je veoma oduševljena mladunčetom. Ona je nagovorila poručnika Anatola Tarnovjeckog da kupi mladog medveda, koji je naredna tri meseca proveo u poljskom izbegličkom kampu osnovanom u blizini Teherana, uglavnom pod Ireninom brigom.

U avgustu medved je poklonjen grupi vojnika koja je kasnije postala 22. artiljerijska četa za snabdevanje, a vojnici su ga nazvali Vojtek. Ime Vojtek je nadimak tačnije deminutivni oblik od „Vojčeh “ (Srećni ratnik), starog slovenskog imena koje je još uvek uobičajeno u Poljskoj.

Vojtek je u početku imao problema sa gutanjem i hranjen je kondenzovanim mlekom iz stare flaše votke. Nakon toga je dobijao voće, marmeladu, med i sirup, a često je bio nagrađivan pivom, koje je navodno postalo njegovo omiljeno piće. Prema nekim navodima kasnije je takođe uživao da puši (ili jede) cigarete, kao i da pije kafu ujutru.

BloombergAdria.com

 

Uživao je u rvanju sa vojnicima i naučen je da salutira kada bi ga neko pozdravio. Postao je atrakcija i za vojnike i za civile, a ubrzo je postao i nezvanična maskota svih jedinica stacioniranih u blizini. Sa 22. četom prelazi u Irak, a zatim kroz Siriju, Palestinu i Egipat.

Vojtek je kopirao ostale vojnike, navodno je pio pivo, pušio, pa čak i marširao pored njih na zadnjim nogama jer je video da to rade. Pored toga, medved je imao i svog negovatelja, zaduženog da ga čuva. Mladunče je zdravo raslo tokom rata, a u vreme bitke kod Monte Kasina težilo je oko 90 kilograma.

Iz Egipta, Poljski II korpus prekomandovan je da se bori uz britansku Osmu armiju na italijanskoj teritoriji. Propisi za britanski transportni brod, koji je trebalo da ih preveze u Italiju, zabranjivali su maskote i kućne ljubimce. Da bi se zaobišlo ovo ograničenje, Vojtek je zvanično pozvan u poljsku vojsku kao redov i uvršten među vojnike 22. artiljerijske čete za snabdevanje. Tada su mu dodeljeni i staratelji.

BloombergAdria.com

 

Kao vojnik sa svojom platnom knjižicom, činom i serijskim brojem, živeo je sa ostalim pripadnicima poljskih oružanih snaga u šatorima ili u posebnom drvenom sanduku, koji se prevozio kamionima.

Tokom bitke kod Monte Kasina 1944, Vojtek je pomogao svojoj jedinici da prenese municiju noseći sanduke artiljerijskih granata teške 45 kilograma. Iako je ova priča izazvala kontroverzu oko njene tačnosti, postoji najmanje jedan izveštaj o britanskom vojniku koji se priseća da je video medveda kako nosi sanduke municije.

BloombergAdria.com

 

Medved je oponašao vojnike: kada je video ljude kako podižu sanduke, kopirao ih je. Vojtek je nosio kutije za koje su obično bila potrebna četiri čoveka, koje bi slagao na kamion ili druge kutije za municiju. Ova služba u Monte Kasinu mu je donela unapređenje u čin kaplara. Kao priznanje za Vojtekovu popularnost, kao zvanični amblem 22. čete usvojen je prikaz medveda koji nosi artiljerijsku granatu.

BloombergAdria.com

 

Nakon završetka Drugog svetskog rata 1945. godine, Vojtek je sa ostatkom 22. čete prevezen u Bervikšir u Škotskoj. Bili su stacionirani na aerodromu Vinfild na farmi Sunvik, u blizini sela Haton. Vojtek je ubrzo postao popularan među lokalnom štampom i narodom, a Poljsko-škotsko udruženje ga je proglasilo počasnim članom.

Vojtek je umro 2. decembra 1963. u 21. godini života. U vreme smrti imao je skoro 500 kilograma i bio je visok preko 1,8m.

BloombergAdria.com

BONUS VIDEO: