GEJTS TVRDI Ovo je najveći problem za mlade - ne zna rešenje

Dezinformacije postaju sve češće, jer tehnološki napredak kao što su roboti za ćaskanje sa veštačkom inteligencijom olakšavaju brzo generisanje i širenje neistina. Dezinformacije generisane veštačkom inteligencijom imenovane su kao najveći globalni rizik u naredne dve godine u istraživanju Svetskog ekonomskog foruma u ​​januaru. Pedeset pet odsto Amerikanaca reklo je da bi američka vlada i tehnološke kompanije trebalo da deluju kako bi ograničile lažne informacije na mreži, u istraživanju istraživačkog centra Pev iz 2023.

Gejts, predmet brojnih teorija zavere, verovatno je više upoznat sa dezinformacijama nego što bi želeo da bude. Ali razgovor sa njegovom ćerkom Fibi dodatno mu je otvorio oči na ozbiljnost problema, kaže on.

- Čuvši moju ćerku kako priča o tome kako je bila maltretirana na mreži i kako su njeni prijatelji to prilično iskusili, stavilo je to u fokus na način na koji ranije nisam razmišljao, kaže Gejts.

Prošle godine, Fibi Gejts je progovorila o onome što je nazvala „zabludama i teorijama zavere“ o svojoj porodici i sopstvenim odnosima u intervjuu za The Information, uključujući rasistički komentar na mreži o jednom od njenih bivših momaka, koji je Blek.

Gejts, milijarder, suosnivač Majkrosofta, trebalo bi da se pozabavi ovom temom u predstojećem dokumentarnom serijalu od pet delova pod nazivom „Šta je sledeće? Budućnost sa Bilom Gejtsom“, U prethodnoj projekciji serije koju je obezbedio Make It, Gejts kaže svojoj ćerki da se oseća loše što nema zgodno rešenje da uspori širenje dezinformacija.

Ostala pitanja, poput iskorenjivanja bolesti ili promovisanja čistije energije, još uvek nije lako rešiti - ali imaju jasnije puteve do rešenja, kaže on za Make It.

Kada je Gejts pokrenuo Microsoft, mislio je da će većina ljudi želeti da koristi kućne računare — a kasnije i internet — u čisto produktivne i odgovorne svrhe, kaže on. Kada je počeo da radi na dokumentaciji, još uvek je gajio deo „moje naivnosti da kada učinimo informacije dostupnim, da ljudi žele tačne informacije“, dodaje on.

Umesto toga, razgovor sa stručnjacima za dezinformacije tokom snimanja pomogao je Gejtsu da shvati: i on deli ljudski impuls da traži informacije koje potvrđuju ranije držana verovanja.

Gejts kaže da nije sasvim siguran kako da zaustavi širenje dezinformacija. On je osetljiv na kontra-argument da bi ograničavanje bilo koje vrste informacija na mreži moglo da naškodi pravu na slobodu govora, ali se slaže da je potrebno uspostaviti neke vrste pravila, kaže on. Od koga, nije sasvim siguran, dodaje.

Uobičajene taktike za suzbijanje dezinformacija i dezinformacija uključuju programe pismenosti na internetu i moderiranje sadržaja na platformama društvenih medija. Neke tehnološke kompanije povukle su se sa tim skupim naporima, koji samo zagrebu površinu problema, tvrde istraživači koji proučavaju dezinformacije.

Izvršna direktorka Google-a, Bet Goldberg, rekla je za Make It prošle godine da bi tehnologija mogla da pomogne, jer istraživači razvijaju alate za veštačku inteligenciju za identifikaciju dezinformacija i toksičnog govora na mreži. Ali priroda tehnološke trke u naoružanju – neko kreira rešenje, neko drugi smisli kako da ga zaobiđe – znači „neće biti savršen uspeh“, napisao je Gejts u postu na blogu prošle godine.

Ni problem ne nestaje: već je previše lako da se lažne informacije šire na milijarde ljudi koji aktivno koriste internet, kaže Gejts.

„A ako ga uhvatite dan kasnije, šteta je učinjena“, kaže on.