Nataša se prisetila dana kada je osmislila ovaj projekat i kako je znala da će to biti ono što će privući publiku: 

- To je trajalo godinu dana kada sam bila i bez posla. Dugo sam i želela da napravim nešto sama. Danima sam razmišljala, gledala sam sve moguće strane emisije, pa sam shvatila da to što ide u inostranstvu ne znači da će automatski da prođe kod nas. Onda sam prilagođavala te neke stvari našem mentalitetu. Sećam se tog trenutka i bilo me je užasno strah. Do tada sam dolazila na posao, neko drugi ti organizuje i emisiju i scenario i ti sve to dobiješ na gotovo. Malo naučiš teksta, izdeklamuješ i OK. Ovde je sada ogromna odgovornost bila na meni. Ja smišljam koncept, šta će biti u toj emisiji, o čemu će da se priča… Bila me je obuzela užasna zebnja i strah. Sećam se da sam se jedne noći probudila, mislim da sam bila u nekakvom magnovenju, kao da mi je neki glas odozgo došao i govorio mi samo da budem hrabra. To mi je jedino falilo, i nakon toga odlučila sam da idem da se suočim sa svim tim, pa kako bude bude – otkrila je.

Iako je imala strah od svoje početne ideje, imala je podršku muža koji radi kao producent: 

- Osim toga što sam onako hrabro skočila u vodu, podrška mi je bio muž, koji mi je doduše rekao da iako je producent, da on o tome što ja hoću da radim ne zna ništa. „To je nešto potpuno ženski i ja tu ne mogu da te savetujem ni da li je to dobro ili ne, da li bi to ljudi gledali ili ne bi, kao i na koji način da se napravi ta emisija“. Jer prosto, on je klasičan muškarac, kako bih rekla. Rekao mi je samo da će da me podržava i da mi govori „možeš. možeš, možeš“, ali meni je to mnogo značilo. Da nije bio od onih koji bi rekli šta će mi to, a ima na žalost često takvih primera u društvu. On je bio potpuna suprotnost. Bio je u fazonu "Probaj, ja sam tu uz tebe". Ta podrška mi znači i dan danas – iskrena je Nataša.