HTEO DA MU POMOGNEM,ON DA ME UBIJE Ispovest ranjenog žandarma

Ovako u podkastu "Novosti" - "Priče iz hronike" kako se sada oseća odgovara žandarm Miloš Jevremović, kojeg je 29. juna ove godine dok je obezbeđivao Ambasadu Izraela u Beogradu strelom iz samostrela u vrat upucao islamski terorista Miloš Salahudin Žujović.

Kako kaže, za sada nema naznaka kada će na posao, ali se nada brzom povratku i da sa kolegama odgovori na buduće zadatke, koji bi bili mnogo lepši. Za dan kada je teško ranjen uspeo da odreaguje i likvidira teroristu, otkriva da je bio kao i svaki drugi.

- Došao sam na posao i odradio pola smene. On je čovek prišao da me pita za muzej u blizini i ja sam mu ljubazno odgovorio da ne radi, jer je bila subota. On je promrmljao nešto i ja sam razumeo da mi se zahvalio.

Nije mi bio sumnjiv. Imao je dužu bradu, to mi je bilo čudnije, ali riđu pa sam na trenutak pomislio da je stranac, jer je govorio čudan srpski. Nosio je hiruršku masku preko brade, ali mi ni ona nije bila sumnjiva, jer sam mislio da je stranac, a oni su malo neobičniji od nas oko tih pravila za koronu. Ništa mi to nije bilo čudno, jer svakodnevno nam ljudi prilaze sa raznim pitanjima - priča žandarm Jevremović.

On kaže da je bio u kućici i da je sa, kasnije će se ispostaviti islamskim ekstremistom, razgovarao kroz otvorena vrata, a potom se vratio unutra.

- Prošlo je nekoliko minuta i video sam ga da ponovo prilazi kućici. Uočio sam da nosi neku kesu. Otvorio sam opet vrata i pitao ga da li mu je potrebna još neka pomoć. On je prišao nekih metar, metar i po od kućice, podigao tu kesu i iz nje ispalio hitac, koji me je pogodio u desnu stranu vrata. Nije mi ništa rekao. Taj trenutak ću pamtiti ceo život.

Trenutni šok, jak udarac koji me je zateturao. Nisam pao, ali me odbacilo, jer je bilo iz blizine. To su momenti kada se posle šoka, mozak izbistri, digne vam se adrenalin i delujete kako procedura nalaže da otklonite opasnost, napad na sebe i okolinu - objašnjava Jevremović.

Rana ga je, kaže, zabolela, ali zahvaljujući treninzima i obuci u Žandarmeriji došao je do odgovarajućih veština, da mora da reaguje i ni o čemu drugom ne razmišlja osim da otkloni pretnju.

- Uspeo sam da ga eliminišem, što se kaže našim terminima - navodi žandarm.

- Tada sam seo na pod kućice i trudio se da se ne pomeram, znajući da imam strelu u vratu, da ne bih pogoršao stanje. Smirenost je tu presudila.

U to vreme supruga je bila kod njegovih roditelja i zvala je kolegu koji je saznao da se ranjeni Jevremović nalazi u Urgentnom centru.

- Oni su došli tamo i čekali vesti o meni. Bilo im je jako stresno, plakali su, znajući šta je sve moglo da se desi, i da sam bio životno ugrožen - priča Jevremović.

- Lekari su rekli da sam imao sreću što strela nije oštetila arteriju. Doktor je rekao, da kada je otvorio, video je da je vrh strele bukvalno bio naslonjen na arteriju i da je vežbao da tako postavi strelu da bi je zakačio. Bogu samo mogu da se zahvalim da je tako bilo.

Sada se kaže trudi da iz toga izvuče snagu da se dalje bori kroz život. Ne razmišlja o tom događaju i da je bio blizu smrti.

- Gledam pozitivno i idem napred. Ne plašim se osvete. Ministarstvo unutrašnjih poslova uvek ima procenat opreznosti. Mi smo uvežbani i utrenirani. Lično se ne plašim osvete ili nekog ponovnog susreta sa ekstremistima.

Žandarm Jevremović kaže da ga iz Islamske zajednice ni iz Beograda, ni iz Novog Pazara niko nije kontaktirao vezano za napad, ali je čuo da su taj čin osudili preko medija.

- Mislim da napad nema nikakve veze sa verom, već je delo pojedinca - kaže Jevremović, kojeg je tokom desetodnevnog boravka u bolnici posetio tadašnji ambasador Izraela sa našim ministrom policije Ivicom Dačićem i pružili su mu podršku i zahvalnost koja mu je, kako kaže, značila.