PUT SVETOG ČOVEKA: 170 godina od rođenja Mihajla Pupina

Aleksandra je svoj život posvetila proučavanju lika i dela čuvenog naučnika koji je rođen u Idvoru 9. oktobra 1854, a preminuo u NJujorku 12. marta 1935. godine. Naša sagovornica ističe da je Mihajlo svoj život posvetio Srbiji, oduvek je voleo srpski narod, a danas se retko spominje. 

Kako je Mihajlo Pupin postao Vaša velika inspiracija? 

Oduvek  i zauvek. Kad god pomenem njegovo nasleđe, mene nešto potrese. Ovo je put svetog čoveka. Kaže učenik : „Profesore, završili smo naš patent. Prijaviću ga na vaše i svoje ime“, na šta mu Pupin odgovara: „Ja sam star čovek, imam sve. Prijavi ga na svoje ime. Tvoj profesor“. 
Ta dobrota je neiscrpna. To je oduvek bio vodič za mene. - započela je Ninković Tašić priču o Pupinu. 

Kako je izgledao odlazak Mihajla Pupina u Ameriku? 

On je u Pragu bio mladi revulicionar. Ja kažem da je rođen pod srećnom zvezdom. Kao momak nije imao ništa. Ukrcao se na brod, imao je samo za palubu kartu. Vetrovi jaki, talasi veliki, pa zima. Pustili su ga da bude pored brodskog dimnjaka. Pupin je bio veoma vezan za majku Alimpiju, neuku ženu koja ga je pustila da se školuje i ode u svet. Napisao je na tom putovanju. „Al' znam ja da se moja majka moli dragom Bogu za mene, a njene molitve će uslišiti. Ja ću videti Amriku. “ I video je. To je put svetog čoveka.

Koliko je ostalo neobjavljenih patenata Mihajla Pupina? 

O Tesli pišu da je ostalo 700-800 patenata. To nije istina. To su isti patenti brojani u različitim državama.  Kod Tesle ima više nepoznanica. Kod Pupina to nije slučaj. On je imao ceo advokatski tim. Dobro je štitio patente. Radio je neke stvari za džabe. Smanjio je na rengden aparatu dozu zračenja dovoljnu da čovek može da preživi. Napisao je: „ Kada su rekli koliko ovo košta, ne mogu da naplatim ono što koristi zdravlju ljudi .“

Da li postoje neka njegova neobjavljena dela? 

Nije problem što nema dela, već što su oštećena. komunisti su izbrisali reč „Bog“ u njegovom delu „Nova reformacija: od fiziče do duhovne relnosti“. To delo sam izglancala. Izbacili su Svetog Savu, u svim knjigama na francuskom italijanskom postoji, samo ga u srpskom nema. Pa ko može Boga i Pupina da izbriše?! Ne može niko. Ja sam kao neki Šerlok Holms- vraćam izgubljeno. Morate da se bavite dugo time da budu kao orginalska. 

Važio je za velikog rodoljuba, starao se za srpsku decu? 

To je sve istina. sve vreme svog života, on je voleo i starao se za srpski narod. Potekao je Idvorskih pašnjaka, krenuo iz blata, ali sve što je imao dao je nama.  Imao je veliki uticaj u Americi i novac. Ovaj dobri čovek je dobio sve medalje i nagrade za nauku, ne samo Edisonovu i Fricovu. To može samo veliki čovek kao Pupin. 

Koliko je fondacija ostalo iza njega? 

Puno. Mislilo se tri, ali ja znam za bar pet. Komunisti su pokupili četrdesetih godina sav novac. On je imao posebnu fondaciju za mlade koji žele da se bave poljoprivredom, za oko stotinu miliona dinana. Delio je Svetosavske  nagrade, poslednji projekat mu je bila škola u prirodi. Da deca trče i gledaju svet. Ne da trče i budu u učionicama. 

Koji su Mihajlovi izumi promenili čovečanstvo? 

Da je njegov aparat za vremenski multipleks danas tu, mi bismo bili najbogatija država na svetu. On je imao mnoge praktične patente. Najviše je doprineo otkriću rengdena. O tome uče italijanska deca, a mi ne učimo. 

Kako je izgledala ljubav Mihajla Pupina i njegove supruge Katarine Sare DŽekson? 

Divno. Ona je bila udovica kada je ušla u brak i dovela svoje dvoje dece koje je Pupin prihvatio kao svoju. Sa njom je dobio ćerku Varvaru Ivanku Pupin. Katarina je preminula četrdeset godina pre Pupina. Oboje su upali u komu, ali se ona nije probudila. Probudio se, bilo mu je jako teško. postoje divne fotografije koje govore o njihovom životu i ljubavi. Mihajlo je posle njene smrti usvojio njenu decu iz prvog braka, brinuo se o njima činskom ljubavlju. Veliki ljudi ostavljaju veliku senku. Pupinova ćerka Varvara nije imala sreće u ljubavi, imala je više brakova. njeni zabranici su voleli  novac njenog oca i prezime. Mihajlo nekoliko godina nije razgovarao sa ćerkom, tek pred kraj života je došla u bolnicu kad su se i pomirili. Verujem da je Pupin voleo jednu od najuticajnijih žena u Americi, Helen Hartli DŽeniks. Ako volite Pupina volećete i srpski narod. Ona je bila izuzetno  moćna, gde je Pupin hteo, ona je ulagala . Mogla je, bogat pokojni suprug, bogat otac. Veruje se da nam je poklonila celu Šestu aveniju, građevine, slala humanitarnu pomoć.  Umrla je godinu dana pre Pupina. Gospođa DŽenkins kupila je imanje u Norfolku i kao što neki planovi otkrivaju, probijili su tajne tunele do Pupinovog imanja  da bi se viđali. 

Da li se još nešto zna o životu njegove ćerke? 

Prvi muž je io sa njenih 16. godina. NJen konjički trener koji je uzeo Pupinovo prezime. Drugi muž je bio znalac, ali je isto voleo pare. Davao je njoj Pupin, ali sve je to otišlo. 

Šta u Vašim najnovijim delima možemo da saznaom o Mihajlu Pupinu? 

U njima možete više da vidite čoveka nego naučnika. On me obavezuje. Imao je veliki ugled i davao je sve od sebe u borbi za narod. To nema cenu. Pisama njegovih učenika govore sve o njemu. Trudila sam se da sve to objavim. 

Kako je izgledalo prijateljsto Mihajla Pupina i Nikole Tesle? 

Tu je napravljen haos. Neko se trudio da ih zavadi, ali nikada nisu bili zavađeni. To je jedna od najvećih predrasuda.  I danas postoje oni koji na tome insistiraju. Recite mi da li može neprijatelj ovako da se obrati: 
„Pa razgovarajte vi sa Pupinom, mene neće ništa da sluša, recite mu da ne pije to vino koje toliko voli i ne jede  suvo meso. Neće ni vas da sluša, pošaljite Vašu suprugu, ona je žensko možda će nju da posluša. “ Pupin je rekao na univiriztetu „Čovek ne može biti u ništa sto posto siuran. Sem u nauci. Siguran sam samo u jednu stvar, da je Nikola Tesla u pravu“. 

Kako je izgledalo prijateljstvo Pupina i vladike Nikolaja? 

Mnoge fotografije svedoče o prijateljstvu Nikolaja Velimirovića i Pupina. Oko stotinu. Ako neko zna ko je bio Pupin, to je znao vladika. 

Slao je pomoć Srbiji tokom rata? 

Zahvaljujući svojoj moći i uticaju, Mihajlo Pupin je za vreme rata uspeo da pošalje 24 najbolja studenta da dele humanitarnu pomoć srpkom narodu. Obećao je njihovim roditeljima da će se vratiti živi, da neće poginuti.  „Ja neću dozvoliti da ovi momci poginu. Biće živi“. 1916. godine poslao je sa njima brodove pune humnitarne pomoći, 24 džipa. Najvažnija tri zadatka im je dao. Prvi zadatak je bio da idu tamo gde nema muževa, gde su majke sa decom, drugi da pomaže ratnoj siročadi, treći da pišu šta vide. On je to sve objavljivao. U pismima pišu sledeće: „Profesore, ovde nema bolnica, ovde su neke kuće. a i ovi Srbi kad padnu i hoće da umru, ne traže pomoć. Stave ruku na srce i krenu da pevaju. “