"DOLAZI MI ČESTO U SNU": Godinu dana od smrti Mirkovog sina

Muzičar je svog sina pronašao mrtvog u stanu na Karaburmi. 

Mirko je skoro godinu dana posle strašnog gubitka ispričao kako je skupio snage da krene dalje. 

- Šta znam... Kao i prvog dana bez njega. Ja i dalje sviram i dalje sam na sceni i volim harmoniku jer je to moj posao. Muziku ne puštam u autu. Na svirke, koncerte i svadbe idem. A kako mi je, iskreno da ti kažem, ne znam. Osećam veliku tugu i prazninu. Ja sam njemu u čast zasadio jedno drvo u dvorištu moje kuće u Jajincima, a jednu sobu u novoj kući sam namenio njemu. On je uvek pored mene, i kad sedim u restoranu, i kad sam u kladionici, i kad sedim kući za ručkom, kad vozim auto... Imam takav osećaj i tako će biti dok sam ja živ. Neću ni jednog momenta da poverujem da ja njega više nemam. Mislim da ja nisam ni spreman, niti sam toliko jak čovek da to prihvatim. Teško je! Aca je sahranjen tamo gde su sahranjena deca iz škole "Ribnikar". Imali smo neke akcije, mi smo se udružili i napravili smo toj našoj deci lepo uređenu večnu kuću.

BloombergAdria.com

Na pitanje da li zna uzrok smrti i da li ima neke nove detalje, muzičar je odgovorio: 

- Ne. To je bilo srce, na spavanju. Dalje ja nisam ni istraživao, niti me interesuje više. NJega nema.

- Dolazi mi često u snu. Uvek se nešto smeje na nekom biciklu i priča sa mnom, za razliku od moje bivše supruge Jasne, Aleksandrove majke, koja ga jako retko sanja. Možda je do sad jednom samo. A ja baš često. Možda je to zbog toga što ja kad sviram, sviram za njega i za mene. Nešto postoji tu. Mislim da on to oseća i da to dopire tamo do njega na nebu. Bio je sveto dete. Mi smo se molili Svetoj Petki da nam podari dete, ona nam ga je i podarila, a na njen praznik je i umro. Ona ga je uzela za sebe. I šta sad ja mogu da kažem?

Mirko je pre Aleksandrove smrti otkrio šta je uradio i da li je predosetio da će doći do gubitka: 

- Nikad me nije zvao "tata", neki put me je zvao "ćale". Uvek me je zvao "kralju moj". Imam kući jedan duks na kome piše "king" (kralj). Ima jedna slika na kojoj smo on, moj stariji sin, ćerka i moja dva unučića od starijeg sina. Ja sedim na stolici, a oni iza mene. To smo se slikali u maju prošle godine. Slučajno, na terasi moje kuće, pekli smo neki roštilj. Šta to znači? Otkud meni to da ja prikupim svu moju decu i da se slikamo zajedno? Kao da sam znao da će neko sa te slike jednog dana otići. Taj duks nikad više neću nositi, uramiću ga.

BloombergAdria.com

Na pitanje da li se seća kako je izgledao dan kada ga je našao u stanu: 

- Sećam se svega. Ja ni ne pokušavam, niti želim to da zaboravim. Izgledao je kao da spava. Ni pomislio nisam da više nije živ. Nisam ja jak čovek, nego sam dostojanstven. Takav sam svuda.

(Informer)