ZUPCU NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO: "Sećanja su bitno obeležje"

Pero Zubac srpski je i jugoslovenski književnik, prevodilac, scenarista i novinar. Autor je više od pedeset knjiga poezije i dvadeset antologija jugoslovenskog i svetskog pesništva. Član je Udruženja novinara Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije, u kojem je jedno vreme bio i potpredsednik.

 Tokom bogate i duge pesničke karijere, dobili ste veliki broj nagrada. Šta trenutne nagrade za Vas predstavljaju?

- Pokušaću da na pitanje šta mi nove nagrade znače ne ogovorim rutinski da mi znače mnogo. U septembru mesecu dobio tri književne nagrade: "Povelju drinskih književnih susreta u Zvorniku" za sveukupno delo, nagradu "Ramonda serbika"  koju mi je 17.9. u Sićevu uručio gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, a već 19. septembra uručena mi je u Prijedoru nagrada "Skender Kulenović –književni vijenac Kozare".  Sve tri za životno delo. Sve tri nagrade su me obradovale a posebno dani koje sam u tim gradovima proveo a koji su me odvojili od samotnjačkog i monaškog života u Novom Sadu.

Pred kakvim izazovima je današnji mladi pesnik?

- Ne znam pred kakvim je izazovima mladi pesnik danas, verovatno pred istovetnim kao mladi pesnik u bilo kome vremenu.

Kako su izgledali Vaši mladalački dani? 

- Sećati se mladalačkih dana, kako rekoste, i lepo je i tužno je. Zavisi od dnevnog raspoloženja.A sećanja su bitno obeležje moje poezije. Pa i "Mostarske kiše" su sećanje. 

Kada dolazi inspiracija? 

- Ja pišem u naletima, krene pa ide i do cele nove knjige, pa stane i ne pišem mesecima, a nekada i po godinu i više dana.

Da li biste neki stih "Mostarskih kiša" napisali drugačije?

- Da li bih izmenio po neki stih u Mostarskim kišama pitate? Da sam hteo, izmenio bih. O, imalo bi tu šta da se izmeni, ali tu tajnu ne želim da otkrijem.

Sa kim ste najčešće sarađivali, da li Vam nedostaje Dobrica Erić?

- Da li mi nedostaje Dobrica Erić, dragi moj prijatelj, pitate. I te kako. I on, i Antić, i Duško Trifunović, i Slobodan Rakitić i Dragomir Brajković i Rajko Nogo i Milan Nenadić i Batko Mićunović i mogao bih da nastavim da taj tužni red prijatelja na drugoj obali nažalost dopisujem. Ali, evo jedan detalj: novu knjigu pesama, posle godinu i nešto dana pauze, ispisujem rukom u svesku đačku u kojoj su korice portret Dobrice Erića.

Šta biste rekli mlađem sebi sada, pesniku početniku?