ŠEKIJEVO PRAVO IME: Radilo se dobro, a onda - prokleti rat

- Napravi ti meni 1988. Novica Urošević album boli glava. Tu je bilo posla. Radio sam svadbe po Požarevcu, para koliko hoćeš, sve sam poznatiji. Dođe Peda Negovanović ubrzo i kaže mi da pređem u PGP, da mi on pravi pesme. Tad sam prodao "Čovek sa srca dva" u 180.000 jedinica.

- Direktor Stanko Terzić, bog dušu da mu prosti, ulazi jedan dan kod Pede, slučajno, i pita: "Ko ti je taj Šerif Turković?!" A ja sedeo tu, pijem kafu u ćošku. Kaže Peda, ovaj; i nije Šerif, Šeki. Gleda me Terzić, gleda, i samo kaže: "Au, kako ti prodaješ! Ubi se od prodaje! Pa gde si ti bio dosad, oca ti očinjeg?!" Kažem da sam bio u "Diskosu", ali nije to bilo isto kao sa RTS-om. Oduševljen bio. A da ti kažem, kad sam snimio "Pogledaj me jednom nežno", otišlo je bilo u 380.000 primeraka! Ceca je isto tad snimila ploču, ona 350.000 "To, Miki, to", a ja 380.000. Trgovački putnici me vukli za rukav, nema ko nije. Pravo ludilo! Na tom albumu sam imao pet hitova: "Pogledaj me jednom nežno", "Imao sam ljubavi velike i male", "Okreni jastuk ljubavi", "Stani, čoveče, stani" i "Pripremi mi, majko, neko staro jelo". LJudi, to je bilo stvarno ludilo!

Pevač se priseća da je posle velikih uspeha sve pokvario građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije.

- Radilo se dobro. I onda je došao prokleti rat... Hteo sam da bacim mikrofon i da više nikad u životu ne pevam! Odvratno je sve to bilo. Pazi sad, u Bosni me neće, u Hrvatskoj takođe, u Srbiji... U Srbiji pevam samo svadbe po okolini Požarevca, niko neće nekog ko se zove Šeki Turković. Zahvaljujući supruzi, to ipak nisam uradio. Ona mi nije dala da odustanem. Pojaviše se, srećom, romske svadbe u Italiji devedesetih. To je bilo naporno, ali bilo je para. Pa, ljudi, ja sam kupio stan od 150.000 maraka na Dušanovcu! I dan-danas živim u njemu. Para svakog vikenda, ali radiš s neljudima. Pazi, u orkestru samo kradu, ne mogu da ti opišem kako i koliko, ali svaki vikend dođeš sa 7.000 maraka u džepu. Al' ostaneš bez grla. Dođeš, zaspiš u sedam ujutro, eto ti njih na recepciji! Viču: "Muzika, aj izlazi, došli gosti!" I ti izađeš... Tri godine sam pevao to tamo i rekao - hvala lepo. U tom periodu je došla i pesma "Poslednji boem". Pokojni Novica mi je napravio pesmu za sva vremena.

- U Ameriku sam otišao 2001. godine. Jedan kolega me je zvao da pevam Novu godinu u Mičigenu. Imao sam njihovu radnu vizu i nije bilo problema. Odem ti ja na tu Novu godinu, pa napravim turneju od tri meseca. Završim sve i tražim odmah da platim taksu, jer oni te prate. Niko te ne pita koliko si zaradio, nego da li si platio taksu. Deset godina sam je plaćao. Toliko sam proveo u Americi. Tamo sam započeo život. Vozio sam kombi, lekove i pakete, i pomalo pevušio.

Pravo ime Šekija Turkovića

- Zovem se Šućro Turković, ali svi me znaju kao Šekija. Nadimak sam dobio slučajno. Kad sam počinjao da pevam u gradskoj pivnici, pitala me LJilja, pevačica je bila, koje mi je umetničko ime. Pa nemam. I krene ona s ekipom da budem Šuki, Daki, ovo, ono, i dođemo na kraju do Šekija. Tako je ostalo. Pravo ime nikad nisam krio, samo im je valjda ovako bilo lakše da me upamte.

(Kurir)