HRVATI SE BUNE: Prvi ubijeni vojnik JNA dobija spomen ploču

Vest o postavljanju ploče stigla je i do domovine pokojnog Saške - Severne Makedonije. Tamošnji portali preneli su, u pozitivnon tonu, vest o odluci gradske Komisije. Čuo ju je i 79-godišnjak iz Kavadaraca - Goce Gešovski.

- Kad sam čuo da će u Splitu podići spomen ploču mom sinu bio sam srećan. Saško je bio dobar dečko. Bio je odani navijač Jugoplastike. Poginuo je za tuđi interes. Sećam se kao juče, otpratio sam ga na železničku stanicu u Negotin Vardarski odakle je otišao da služi vojsku u Splitu. Vratio mi se u kovčegu - rekao je za Slobodu Dalmaciju otac pokojnog Saške Gešovskog.

Penzionisani policajac živi i samački provodi svoje dane otkako je ostao udovac u svom stanu u Kavadarcima u kom se rodio i njegov pokojni sin Saško. 

- Bio sam 6. maja 1991. godine na dužnosti kao policajac u gradu. U jednoj prodavnici gde sam tad prolazio bila je upaljena televizija. Slučajno sam se zagledao u nju, bio je upaljen program TV Beograd. Voditeljka je kratko izvestila: "na protestu u Splitu ubijen je vojnik Saško Gešovski iz Kavadaraca". Kolege su me tada odveli do kuće da se smirim. Nakon njegove smrti ostala mi je samo ćerka Tatjana - rekao je Goce Gešovski za Slobodnu Dalamciju. 

Smrt 19-godišnjeg Makedonca u Splitu ostala je duboko utisnuta u svest stanovnika njegovog rodnog gradića na jugu Makedonije.

U Kavadarcima je dan nakon Saškine smrti održan protesni skup na kojem je učestvovalo gotovo celo stanovništvo grada i okoline, kako bi iskazalo svoj revolt zbog smrti sugrađanina. Na gradskom trgu su tada zapalili sveće u čast Gešovskom.

NJegovo telo je vojnim helikopterom prebačeno u rodno mesto. Pogrebu je prisustvovalo više od 20.000 građana, a u Kavadarcima je proglašena trodnevna žalost.

Bio je maj 1991. i Makedonac Saško Gešovski (20) zajedno sa svojim drugovima našao se ispred zgrade Komande Vojnopomorske oblasti u Splitu u vreme protesta protiv JNA. Bez oružja, samo u uniformi, piše stalni dopisnik Novosti iz Zagreba Jurica Kerbler.

Ubijen je, a njegov drug Toni Stojčev je ranjen. Nikada nije istraženo ko je na njega pucao i počinilac nije pronađen do dana današnjeg. Tridesetak godina kasnije pokrenuta je inicijativa da se na mestu ubistva nedužnog makedonskog mladića postavi tabla, ali i to se problematizuje. Nije pomoglo što je prvobitni tekst "Saško Gešovski, nevina žrtva protesta" zamenjen sa "nesrećno stradao", jer splitski branitelji i "Torcida" traže da se Gešovski uopšte ne spominje i da sve padne u zaborav. A neće ni da čuju da na obeležju budu ispisane latinica i ćirilica.

Tvrde da je nevini znak pijeteta prema nesrećnom makedonskom mladiću "perfidni pokušaj istorijskog revizionizma i bacanje ljage na Domovinski rat". Za splitske desničare krivi su oficiri JNA koji su vojnike poslali pred zgradu Komande, gde su očito u gužvi i haosu stajali i naoružani protestanti koji su tražili da se deblokira selo Kijevo.

- To je uvreda za nas branitelje, pa nismo mi u Banjaluci nego u Splitu - poručuju, dok Gradsko veće treba da donese konačnu odluku. Skrivanje istine i tumačenje istorije kako kome odgovara najveći su razlog da je proces pomirenja i normalizacije na ovim prostorima usporen ili ga i nema. Upiranje prstom u druge, a pravdanje vlastitih zločina dovelo je do toga da su na slobodi i mnogi koji su počinili nedela nakon "Oluje", u brojnim srpskim selima gde su ubijeni nedužni civili. Vojnik Saško životom je platio što ga je zla sudbina odvela u Split.

On ni na koga nije pucao, bio je na samom početku života kada je surovo i mučki ubijen. Najmanje što se može učiniti za njegovu porodicu je postavljanje table koja podseća na tužan kraj mladića i koja može biti opomena da svaki zločin mora biti istražen i kažnjen.

Sramota je da se ubistvo nevinog čoveka pravda politikom, bilo kojom i sa bilo koje strane. Pesnik Đon Done još je u 16. veku napisao "zato nikad ne pitaj kome zvono zvoni, tebi zvoni". Ubistvom Saška zvoni svima nama.

Inače, trideset i tri godine nakon smrti Saške Gešovskog Opština Kavadarci izabrala je na javnom takmičenju idejno rešenje za izgradnju tri fontane u spomen na Saška Gešovskog, prvu žrtvu koju je Makedonija dala tokom raspada SFRJ. Fontana je otvorena 2024. godine, 6. maja, na godišnjicu smrti Gešovskog. Sastoji se od središnje kružne fontane s visokim mlazom vode i dve polukružne fontane koje su izrađene od tamnog materijala koje okružuju središnju fontanu.

Gradonačelnik Kavadaraca Mitko Jančev rekao je da uspomena na Sašku u Kavadarcima živi jer "ako sebe poštujemo, poštovaće nas i drugi".

- Fontana je napravljena baš na tom mestu u Kavadarcima jer se s nje gleda na zgradu u kojoj je odrastao Saško i u kojoj žive njegovi roditelji. To je pedeset metara vazdušne udaljenosti. Smatram da je pozitivno što će se spomen pločom u Splitu komemorirati Saško. Ali istovremeno želim naglasiti da to ne treba služiti da bi se iko pronašao uvređenim.

Rat koji je vodila Hrvatska nije bio između Hrvata i Makedonaca jer smo mi dva bratska naroda. Poruku koju treba poslati jeste da nikada više ne budemo u situaciji da mladić poput Saška pogine, to je ono bitno. Vrlo je važno shvatiti da spomenici koje podižemo predstavljaju otisak našeg vremena. A Makedonija i Hrvatska bile su i ostaće prijateljske zemlje - rekao je gradonačelnik Kavadaraca Mitko Jančev.

Ranko Britvić, predsednik udruženja Veterana Domovinskog rata i antifašista (VeDRA) u postavljanju spomen ploče za Sašku Gešovskog ne vidi ništa sporno.

- Mi u udruženju Veterana Domovinskog rata i antifašista pokušavamo da nađemo pomirenje u društvu koje je zagađeno nepotrebnim sukobima. Jedan od tih sukoba je i ovaj slučaj spomen ploče 19-godišnjem Makedoncu Saški Gešovskom. Prvo što treba reći je da se u vezi spomen ploče radi o proceduri koja je totalno legalna.

Neko je podneo zahtjev, gradska komisija je odobrila, i sad još Gradsko veće mora da potvrdi. Uzvici s ulice protiv postavljanja spomen ploče su jednostavno huškanje na ljude. Trebaju li se sad radnici koji budu postavljali spomen ploču bojati za svoje zdravlje – pita se Britvić za Slobodnu Dalmaciju.

Navode da za smrt Gešovskog nisu odgovorni protestanti, već da je nesrećni Makedonac stradao od metka koji je došao od strane JNA, Britvić ne smatra ozbiljnim.

- Smatram da je taj protest pred Banovinom predstavljao opravdan gnev građana zbog onoga što se događalo u Kijevu. Ja sam takođe bio povređen i ljut zato što je JNA, koju smo svi plaćali, odabrala stranu Miloševićevog režima. Ali to ne menja činjenicu da je na tom protestu neko opalio metak u Gešovskog. Priče o tome da se radi o metku u leđa su neosnovane. Mogu tako reći da je metak pao s neba.

Treba reći i da su tada bila jako konfuzna vremena i da tada nisu svi u JNA bili naši neprijatelji. Neki su bili potencijalni budući borci Hrvatske vojske. Jedan od njih je bio admiral Erceg koji bio tada u zgradi Banovine i koji je bio predsednik časnog suda našeg udruženja – tvrdi Britvić.

Za mišljenje je upitan i Ivicu Balića, dobrovoljac rata i časnik Hrvatske vojske koji je bio u prvim redovima protesta pred Banovinom i koji je tog dana podignuo hrvatsku zastavu na zgradu Banovine.

– Od juče kad sam čuo da nameravaju staviti tu ploču osećam se loše i totalno sam razočaran. Svašta mi se po glavi vrti. Govorim sam sebi: "Gospode Bože, da oni mogu tako nešto paušalno reći i napisati". Kao da smo mi protestanti zločinci, a ne JNA. Meni je žao tog momka, Saške, stvarno se radi o nedužnom momku koji je stradao pod neveroatnim okolnostima.

Ali neko želi iskriviti celu situaciju. Činjenica da kad stanete kod zgrade Socijalnog i pogled uputite prema Banovini nećete videti nikakve rupe od metaka. A kad pogledate u suprotnom pravcu, prema zgradi socijalnog, videćete mnoštvo rupa od metaka. Znači, pucali su s Banovine, a ni jedan metak nije opaljen iz mase – rekao je uznemireni Balić.

Balić dodaje da je podnositelj zahteva za postavljanje spomen ploče Saški Gešovskom izjednačio istorijsku ulogu Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, što predstavlja uvredu za hrvatske branitelje. 

– A da ne kažem da je taj Marko Gaj što je podneo inicijativu za postavljanje ploče pre par godine došao s transparentom na kojem je pisalo da je Saško "nevina žrtva ratnih zločinaca Slobe i Franje". Ispunjavaju se takvom čovjeku zahtevi koji nemaju veze s pameću. Ovo je jednostavno užas. To je udarac hrvatskim braniteljima, državi Hrvatskoj i gradu Splitu. Jednostavno se radi o ruganju sa svima nama. Pa nismo mi u Banja Luci nego u Splitu – dodao je.