OMIKRON PRISUTAN U 90 ZEMALJA: U Srbiji još nije utvrđen

Profesorka Jovanović kaže da se redovno sprovodi epidemiološki nadzor, ali da se kod nas, ipak, sekvencioniranje virusa ne radi masovno:

- Analizirali smo i uzorak žene koja je doputovala iz Bocvane i na prvom PCR testu bila je negativna, ali je drugi bio pozitivan na kovid 19 - kaže prof. Jovanović. - Ni tu nismo izolovali omikron. Kod nas je još dominantan delta soj. Sada smo u dosta stabilnoj situaciji, jer svi parametri padaju, ali pred nama su veliki izazovi i zato je važno da se važeće protivepidemijske mere poštuju.

Omikron je, kako kaže prof. Jovanović, virusološki vrlo interesantan, jer u soju korone sa najviše mutacija do sada ima preklapanja sa virusom koji izaziva prehladu.

- Zasada se ne zna da li je došlo do rekombinacije dva virusa ili su tolike mutacije posledica dugotrajne infekcije koronom kod imunokompromitovanih pacijenata, niti kako će to uticati na tok pandemije - kaže prof. Jovanović.

BloombergAdria.com

Sa trenutnom epidemiološkom situacijom, i bez omikrona, Srbija je svakako u drugačijoj poziciji nego zemlje u kojima se zahuktava peti talas epidemije. Imamo do 1.500 inficiranih za 24 sata, koliko registrujemo u prethodnih 21 dan, pa situacija objektivno nije za pooštravanje mera, ali s obzirom na pretnju omikrona, grešimo ako ne delujemo proaktivno. Ovaj drugi stav zastupa epidemilog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.

BloombergAdria.com

- U drugoj polovini januara čeka nas neminovno skok broja novozaraženih. Niko nije odobrio okupljanja više od 500 ljudi, a uveliko se reklamiraju organizovani dočeci Nove godine na trgovima. Sigurno neće biti nijednog epidemiologa, bar u Kriznom štabu, koji će podržati takve događaje. Činjenica je da ili ćemo raditi proaktivno ili ćemo čekati kad počne porast pa onda preduzimati mere, ali jeftinije i bolje se prolazi kad se proaktivno radi - naglasio je epidemiolog.

U mnogim evropskim zemljama ne da se ne razmišlja o dočeku, nego se - zatvaraju. Najstrože mere su uvedene u Holandiji. Rade samo prodavnice neophodne robe, i to do 20 sati. Sve ostale su zatvorene do 14. januara. Škole neće raditi do 9. januara. U kućni prostor mogu da uđu istovremeno samo dve osobe koje tu ne žive, dok je za Božić taj broj udvostručen. Iako broj zaraženih trenutno opada, očekuje se da omikron preokrene situaciju.

U Irskoj je uveden policijski čas do 20. januara. U Italiji i Grčkoj uveden je od 16. decembra obavezni karantin od pet dana za sve nevakcinisane koji doputuju u ove zemlje. U Švajcarskoj i Portugaliji ponovo je uveden rad od kuće. U Nemačkoj je karantin obavezan čak i za vakcinisane koji dolaze iz zemalja iz "crvene zone" kao što su Velika Britanija, Danska i Francuska. I Francuska je pojačala mere. Vlasti će prvih dana januara predstaviti predlog novog zakona. Najveća promena je ukidanje sanitarne propusnice i uvođenje vakcinalnog pasoša, što znači da testovi i potvrda o preležanoj bolesti više neće biti validni za ulazak u restorane, muzeje, bioskope, pozorišta, ali i za vozove, avione, pa čak ni za ulazak u bolnicu, osim za hitne slučajeve. Time vakcinacija praktično postaje neophodna za normalan život. Za starije od 65 godina, sanitarna propusnica od 15. decembra važi samo uz tri doze, a za ostale punoletne rok je pomeren od 15. januara.

Najteža situacija trenutno je u Velikoj Britaniji i Danskoj. Ali, to su zemlje koje rade najveći broj sekvenciranja u Evropi. U Velikoj Britaniji trenutno rade 30 odsto sekvenciranja na omikron u odnosu na ukupan broj testova, u Danskoj 15 odsto, a u Francuskoj samo četiri odsto. U Velikoj Britaniji je registrovano je više od 80.000 slučajeva dnevno, što je povećanje za više od 70 odsto u odnosu na nedelju dana ranije. Računa se da je omikron ovde već postao dominantan soj. U Danskoj je omikron dostigao 20 odsto inficiranih.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".