PRIČA SLAMA SRCA: Goran 5 leta na leđima nosi bolesnu majku

Goran Hidir Temen, koji živi u Halabji u Iraku, svakodnevno na leđima nosi svoju 57-godišnju majku koja ne može da hoda ni da govori nakon srčanog udara koji je imala pre 5 godina.

NJegova majka, koja voli da posećuje prirodu i bašte, ide na duga putovanja na Goranovim leđima i nastavlja da živi uprkos lošem zdravstvenom stanju.

Goran svakodnevno svima pokazuje svoju posebnu vezu sa majkom prikovanom za krevet tako što je svaki dan nosi na leđima. Svojim primerom on pokazuje da odanost i ljubav prema majci nemaju cenu.

Naveo je da je svoju majku, koja nije mogla da hoda ni da priča zbog srčanog udara koji je imala pre 5 godina, na leđima, kroz uske i krševite ulice sela u kome su živeli, do glavnog puta, vodio doktoru.

Ističući da je njegova majka volela da šeta prirodom i baštama, ali to više nije mogla jer nije mogla da hoda, Temen je ju je svakodnevno nosio na leđima kako bi je usrećio i omogućio joj da se nadiše svežeg vazduha.

Goran je rekao da je, pošto njegova majka nije mogla da govori, pokušala da objasni svoje želje i potrebe očima i da su on i njegova braća i sestre razumeli šta je njihova majka mislila.

Goran je imao mnogo slika trenutaka kada je nosio majku na leđima, ali ih dugo nije delio.

- Međutim, kasnije sam ih objavio da ljudima pokažem vrednost služenja majkama i da ih ohrabrim. Moja majka je takva već 5 godina, ali ja se osećam kao da sam služio 5 minuta. Moja sestra takođe mnogo pomaže. Ona je uvek sa mojom majkom - rekao je.

Objašnjavajući da je njegova majka pažljivo brinula o svojoj deci pre nego što se njeno zdravstveno stanje pogoršalo, Goran je rekao:

- Ako tvoja majka i otac nisu zadovoljni tobom, ne možeš videti raj. Odgajali su me i vaspitavali. Čak i da ih danonoćno nosim na leđima, ne mogu da im se odužim ni za jedan minut. Moja majka pokazuje gde želi da ide. Ponekad joj kažemo gde želimo da je odvedemo i razumemo da i ona to želi. Ponekad je nosim na leđima jedan sat. Moje telo se umori, ali se osećam duhovno srećnim. Pevam lepe pesme na putu i kod kuće. Ne može predugo da ostane na jednom mestu, moramo je razumeti...

(Yazilimcimekani)