Zašto kažemo "plava" umesto "žuta" kosa?

 Kada kažemo ‘plava kosa’, većina ljudi pomisli na zlatno-žutu ili svetlo-žutu kosu, nikako na nijanse stvarne plave boje. U prošlosti, u našem jeziku su se razlikovale samo svetle i tamne nijanse kose, pa su se spominjale ‘zagasite’ ili ‘sjajne’ kose, bez specifičnog naglašavanja boje.

Kako se to opisivalo nekada?

Reč ‘plav’ u staroslovenskom jeziku opisivala je sve što je svetlo ili bledo, a mogla je označavati i belo i zlatno-žuto. Za ono što danas nazivamo ‘plavim’, koristili su se pridevi poput ‘sinji’ ili ‘modar’. Stari narodni stihovi potvrđuju ovaj jezični običaj: ‘žitna polja u daljini plave’, dok su „dubine mora modre“.

Tragovi tog jezika ostali su sačuvani u narodnim pesmama gde i danas nalazimo izraze poput ‘sinjeg mora’, ‘modrog neba’, ili pak ‘žitnih polja koja se plave’ u daljini.

S vremenom je došlo do delimične promene: ‘sinje/modro’ je postalo ‘plavo’, dok je reč ‘žuto’ ušla u širu upotrebu, premda se izvorno značenje reči ‘plav’ nije potpuno izgubilo. Tako su se oba značenja zadržala i do danas.

I drugim su jezicima prisutne slične lingvističke dileme. Na primer, u poljskom jeziku za osobu svetle puti i kose koriste se izrazi ‘żółty’ (žuto) i ‘płowy’ (plavo). U portugalskom se za svetlo žutu kosu koristi izraz ‘loira’ (plava), dok u španskom za plavušu kažu ‘rubio’, što u bukvalnom prevodu znači ‘crvena’.