"Devedesetih se pevalo svakakvim ljudima, ne bih se vratio"

Poslednjih nedelja, zahvaljujući seriji "Sablja", mnogi su se setili njegove pesme "Zašto nisam ptičica", koja je svojevremeno bila nezvanična himna Zemunskog klana.

Poslednjih godina Bobana retko možemo videti na televiziji, osim ako prezentuje neku novu pesmu, jer od muzike nije digao ruke. I dalje je vrlo tražen kako u našoj zemlji, tako i u celom regionu i najčešće peva na privatnim veseljima.

Takođe, vemenom je odlučio da se iz Beograda vati u svoj rodni Niš, a svojevremeno je za medije otkrio kako izgleda njegov život van kamera.

BloombergAdria.com

- Nišlije me sreću svakodnevno, uvek ih interesuje gde sam, šta radim, čovek u svom gradu ne može biti zvezda, kao u drugim gradovima. Prijatelji su mi uvek pri ruci kad treba, prvi čuju pesmu, daju sud, uvek su svi sudije, kao u fudbalu. Uvek je bilo zadovoljstvo pevati u Nišu. Mada moram priznati da je u svom gradu najteže pevati, ali i najslađe. Živeo sam i u Beogradu, ali sad sam tu, volim Niš jer je miran gradić, sve stižete polako, bez stresa - započeo je priču Boban i prisetio se devedesetih, kada je harao estradom.

- Devedesete su za mene bile prekretnica, to je bilo ludo vreme, ne bih se vratio u ta vremena, ne u ovim sad godinama, tad se pevalo svakakvim ljudima. Tad je bilo baš vruće gde god bi se pojavio. Tad su bile turneje, išli smo autobusima po celoj Jugoslaviji, od LJubljane do Skoplja, radili smo najčešće stadione, to su bila prava vremena. Ja sam bio najmlađi među kolegama i nepoznat, svi su znali moje pesme, ali mene niko nije znao. Tako da je za mene to bilo ogromno zadovoljstvo, ja sam dobio krila velika, kao sadašnje zvezde Granda, samo što sam se ja sam borio i moje kolege, sami smo uspevali da se izborimo - objasnio je.

BloombergAdria.com

Boban je rekao da su mu najveći uzori bili Šaban Šaulić, Toma Zdravković i Sinan Sakić, te da je imao veliku tremu kada je nastupao posle njih, budući da je publika bila zaluđena pomenutim trojcem.

- Uglavnom sam posmatrao te velike zvezde tada kako se ponašaju i šta rade. Najviše sam se divio Šabanu, Tomi i Sinanu. Euforija je bila velika. Najteže je bilo pevati posle njih. Recimo, Toma kad izađe, posle njega nije moglo da se peva, to su takve ovacije i vrisci da vam ne vredi posle da se pojavljujete uopšte. Svi su gledali onda da nastupaju u tom prvom delu, pre velike zvezde jer posle bude haos - kaže Zdravković i priznaje da nikada nije pravio skandale, već je ponašanjem i glasom osvajao publiku:

- Moja priroda je takva da nisam neko ko je živeo od skandala niti ih pravio da bi opstao u estradi. Ne zameram ni onima koji to rade da bi opstali, ali ja sam takav, kakav sam, kome se sviđam, sviđam, kome ne, ništa. Voleo sam kroz pesme da komuniciram s publikom. Mislim da je uvek bilo važno da se izreklamiraš kad imaš šta da reklamiraš - završio je.

(Republika)