DAČIĆ PALMI Bio si pravi Srbin, svako neka dobije po zasluzi

Dragan Marković Palma sahranjen je danas u njegovom rodnom selu Končarevu kod Jagodine. Od njega su se oprostili brojne kolege, prijatelji i porodica.

Uz suprugu Snežanu su, baš kao i uz Palmu do samog kraja, bili sinovi Dalibor i Darko, sa snajama i unucima.

Govor na sahrani održali su Ivica Dačić i Dragoslav Bokan, a kovčeg su nosili članovi kik-boks kluba "Palmini tigrovi" iz Jagodine. Opelo je služio episkop šumadijski Jovan koji je takođe održao govor ispred Hrama Svetog Jovana Krstitelja koji je sagradio Palma sa porodicom.

- Draga braćo i sestre, ožalošćeni, sabrao nas je nas Dragan u ovoj njegovoj zadužbini da se pomolimo Bogu za njegovu dušu. Ovim današnjim opelom molitveno preporučujemo Gospodu da primi našeg Dragana u Carstvo nebesko i da ga vaskrsne u poslednji dan. Danas je Dragan ispunjen jednom drugom radošću, bez obzira sto smo mi ispunjeni tugom, posebno sa svojim unucima koje je beskrajno voleo, a voleli su i oni njega. Dragan je pomagao svakome, u njemu nije bilo trunke sebičnosti. Draga porodico, dragi narode Jagodine, dragi saradnici moleći se za pokoj njegove duše, nemamo nikakvu dilemu da je naš Dragan u Nebeskom carstvu - istakao je episkop Jovan, a na njegove reči se u govoru nadovezao i Dačić:

- Draga braćo i sestre, a pre svih moj dragi i jedini brate Dragane. Mitropolit i ja smo poznavali Palmu 30 godina, a nas dvojica smo imali koaliciju dugu 16 leta što je retko i za običnu saradnju dvojice ljudi, a kamoli za koaliciju. Često sam dolazio ovde i povodom srećnih i tužnih događaja, poput smrti njegove majke. Zaista nisam očekivao da ćemo u skorije vreme biti u ovakvoj poziciji. Ja sada ne želim da govorim o političkoj saradnji, nego o našoj ličnoj saradnji dugoj više od tri decenije. I zato, kada neko govori o Draganu Markoviću mora da poznaje kakav je bio njegov životni put. Moraju da znaju da nije bilo njega mnogo toga ne bi bilo izgrađeno, ne samo ovaj hram u Končarevu. Nije bilo nedelje da me nije zvao i tražio pomoć za nešto - nije se smirio dok nije napravio crkvu. Dok patrijarh nije obećao da će doći na otvaranje. Sve je u životu sam stvorio, radio je, niko ga nije postavio na pijedestal - sam se mučio i stvarao. Niko ko je sarađivao sa njim ne može o njemu kao čoveku ništa loše da kaže - emotivno je započeo ministar unutrašnjih poslova i u istom maniru nastavio:

- Bio je veliki Srbin i pravi Srbin, ali je takođe shvatao da ne može ništa da se uradi bez stranih investicija, bio je "zdravi" patriota koji se pre svega okretao ka interesima običnog čoveka. I bio je spreman da to kaže čak i kada su ga savetovali da to prećuti. U vreme DOS-ove vlasti on je bio spreman da izađe i pozove vojsku i policiju da izvrše državni udar, govorio je da patriotizam ne može da se sipa u traktor. Vodio je jednu realnu i nacionalno odgovornu politiku. Jagodina je bila primer jedinstvenih rešenja koje je on sam smišljao. Nije iza njega stajao tim eksperata i stručnjaka. Akva park, zoološki vrt, muzej voštanih figura, nije se smirio dok nije učinio gradski prevoz besplatnim... Nije ništa za sebe radio, radio je u društvenom interesu. Svakome je pomagao - istakao je lider socijalista i dodao:

- Na ličnom planu, on je za mene bio poslednji bedem, rame za plakanje, ali i neko ko može da vam da savet. Neko na koga možete da računate bezrezervno. Bio je odan i veran, to nije bila poslušnost već odraz veličine jednoga čoveka. Ja nisam imao rođenog brata, a ni on - zato smo jedno drugog zvali braćom. Naše familije su rod-rođeni. Nikada se nisam naljutio na njega, a sada se malo ljutim jer nisam očekivao da će otići bez pozdrava. Žao mi je kako nismo bili svesni da se ovo može desiti, nismo verovali da je moguće da ode. Tako se i propusti prilika da se nekome kaže da ga voliš. Zato ovde, pred svima kažem - mi se nismo rastali, jer je od njega nemoguće rastati se. Mi ćemo zajedno nastaviti dalje. Veličina se ogleda u tome da li će vas neko spominjati sledeće nedelje. Postoje danas neke ništarije koje niko ne spominje iako su živi, a postoje ljudi o kojima se, bez obzira što nisu sa nama, govore lepe stvari. I sećaju ih se odavde pa do večnosti. Želim da se svakome vrati onako kako je zaslužio. Da se svakome ostvari ono što želi nekome drugome. Onom ko dobro želi da mu se na dobro vrati, onim drugima isto tako, na način kako zaslužuju. Mislim da je to i ljudski i božanski. Što se mene tiče, ja ne mogu da kažem da je kraj. Znam da prelazi u lepše, bolje i pravednije carstvo kao što je i mitropolit rekao, ali se i on ipak zaplakao. Teški su rastanci, ali znaj brate moj, mi se ne rastajemo. U različitim formama postojanja nastavićemo da živimo. Zauvek ćemo te se sećati i voleti te. Neka ti je prosta ova seljačka zemlja na kojoj si rođen i odrastao. Kao njegov brat, ostaje mi da se zahvalim svima vama koji ste došli i svima koji su svih ovih godina verovali u našeg Dragana. Mi nastavljamo da verujemo i dalje. Neka mu je večna slava i hvala - završio je Dačić.