OSTAO BEZ OCA: Ubijen u HR, na njega ispaljeno 300 metaka

Ognjen je jednom prilikom govorio o najtežem trenutku u životu, kada je mami i sestri trebalo da saopšti da je Zoran ubijen.

- U jedan sat posle ponoć policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti. Saopštili su baš meni. Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen – rekao je Ognjen tada, pa dodao:

BloombergAdria.com

- Nedostaje mi tata i znam da bi moj život bio potpuno drugačiji da se to nije desilo. Bio sam tinejdžer kada se to desilo. Mnogo toga je palo na moja leđa, trudio sam se da majci pomažem koliko sam mogao. Maksimalno se žrtvovala za mene i sestru i zato ću biti večno zahvalan - istakao je Amidžić.

Jedini trag na koji je policija naišla u istrazi je to što je nekoliko dana posle ubistva u hrvatskom listu izašla priča napisana na osnovu zabeleški koje je Amidžić nosio u torbici.

- Sanjam oca i dan-danas iako je prošlo 29 godina. Taj zločin nije rešen, i dalje lebdi u vazduhu. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi, recimo zabeleške mog oca, koje je u trenutku pogibije imao u torbi, očigledno su nekako došle do hrvatskih novinara.

BloombergAdria.com

- To je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije blo ništa. Mislim da je i nemoguće otkriti posle toliko godina ko je počinilac, ali je jasno kao dan da su to uradile hrvatske vojne snage, tu nema filozofije - ispričao je Ognjen za “Hit”, pa dodao da je strašne stvari preživeo i posle toga.

– Moja rukometna ekipa i ja smo tada osvanuli u hrvatskim novinama kao "mladi četnici koji su regrutovani", a imali smo tek 15 ili 16 godina – kazao je Ognjen. 

(24 sedam)