NAJSPREMNIJA ZAPADNA ZEMLJA: U stanju da se odbrani od pretnji

Finska, za razliku od Švedske i Danske, nije zapustila svoja skladišta repro materijala koja su stvarana za vreme Hladnog rata i dočekala je pandemiju kao najspremnija od svih. I to je politika koja se nastavila te je Finska na glasu kao najspremnija nacija, pa i za slučaj eventualne ruske invazije.

Finska je zaista neobična zemlja u odnosu na druge u svakom pogledu, sedam puta zaredom su proglašeni najsrećnijom svetskom nacijom. Prema Franku Mateli, finskom filozofu i psihologu, Finci su najsćetniji jer imaju vrlo jak osećaj zajednice i povezanosti, čine dobre stvari drugima i nalaze za sebe jasnu svrhu.

- Najtačnije bi bilo reći kako je Finska najmanje nesrećna zemlja na svetu - rekao je Matela.

Ova nordijska zemlja he bolja od prosečne svetske nacije u obrazovanju, ravnoteži između života i posla, kvalitetu održavanja okoline, društvenim vezama, sigurnosti i zadovoljstvom životom. Zaista, i redovni indeks boljeg života OECD-a navodi kako 96 posto Finaca veruje kako poznaju nekoga na koga se mogu osloniti u vreme kada im je potrebno.

Finci su vrlo interesantni i još po nečemu, a to je preduzetništvo. Kada je ranije ove godine u Zagrebu boravio Peter Vesterbacka, jedan od tvoraca igre Angry Birds, otkrio je kako su Finci narod koji uživa da rešava probleme. Ali da je i njima trebalo vremena da dobiju osećaj za preduzetništvo. Ipak napor u trajanju od 20 godina dao je rezultate i danas je Finska, kao i, na primer, Estonija, jedan od simbola modernog, pre svega tehnološkog preduzetništva.

To je Fincima i potrebno jer postoji jedan temeljni problem u ovoj geopolitičkoj situaciji u kojoj se svet nalazi. Finska se graniči s Rusijom a poznato je da je sa susedom teško i ratovala u susret Drugom svetskom ratu, a obzirom na sadašnje okolnosti, niko ne može isključiti mogućnost da se takav sukob dogodi opet. Iako je u ovoj situaciji Finska uspela da dobije ulazak u NATO bez da je Rusija preduzimala neke ozbiljnije korake u tom smislu.

Ipak, ko želi da ulaže u zemlju koja je pod neprestanom pretnjom od napada suseda? I to je pitanje sada osnovni problem za Finsku.

Ova zemlja, a nije samo ona u pitanju, mora uveriti svakog ulagača kako će se njegova investicija isplatiti bez obzira na stalne tenzije. Kako se navodi u izveštaju američkog Stejt Departmenta, rat Rusije i Ukrajine uticao je na finsku privrednu aktivnost i inflaciju kroz više cene energije i roba, poremećaj međunarodne trgovine i slabije poverenje u privredu. Finska carina navodi da je vrednost finskog izvoza robe u Rusiju i središnju Aziju iznosila 1,2 milijarde evra 2023., što je pad od 50,5 posto u poređenju s 2022. Ukupni ekonomski učinci rata na privatni sektor ostali su relativno mali jer su kompanije rusko tržište zamenile drugim tržištima.

Ono što finskom naporu da uveri ulagače kako su njihove investicije u toj zemlji sigurne, jeste jaka obrana. I tu je Finska zaista napredna. S arsenalom od 700 haubica, 700 teških minobacača i 100 višecievnih bacača raketa, Finska ima najveću topničku sposobnost u zapadnoj Evropi. Spremnost stanovništva na odbranu zemlje protiv nadmoćnijeg neprijatelja iznosi 83 posto, što je jedna od najviših stopa u Evropi.

Finska nema sekundarnih, odnosno paravojnih organizacija poput teritorijalne obrane, ali ima uz oružane snage, četiri ministarstva, razne vladine agencije, kompanije u državnom vlasništvu i sve vrste odbora i savetodavnih tela. Ali, kako piše u analizi Politika, pripravnost je ono što u ovom sveobuhvatnom pristupu najviše impresionira jer uključuje svaki deo društva i, za razliku od vojske, ne oslanja se na strogo zapovedanje i kontrolu. Vlade moraju angažovati privatni sektor i civilno društvo; trebaju da edukuju, nagovore, upoznavaju i planiraju.

- Najveći izazov uvek je zapovedanje i kontrola. Finski model je da imate ministarstva koja se bave pitanjima u svojim područjima, ali problem je u tome što pretnje retko utiču samo na jedno područje, rekao je Peka Toveri, penzionisani general u finskim odbrambenim snagama, sada član Evropskog parlamenta. Osposobljavanje strateških rezervi zemlje za rad, na primer, uključuje zakonodavstvo, Nacionalnu agenciju za distribuciju u hitnim slučajevima, savetodavne sastanke, kao i kompanije s proizvodima u nacionalnim rezervama.

Međutim, ne ide sve ni tako lako: kada je vlada naredila otvaranje zaliha tokom COVID-19, pronašla je, između ostalog, maske za lice s rokom upotrebe do 2012.

Kao primer gotovo savršeno postavljene "totalne odbrane" navodi se Švedska. Ta zemlja je za vreme Hladnoga rata proglasila 11.000 kompanija ključnim za privredu. Vlada je održavala posebne aranžmane s tim kompanijama, dopuštajući im da nastave s radom čak i u slučaju invazije. Poruka je bila jasna: "Možda imate ogromnu vojsku, ali naše društvo i privreda nastaviće bez obzira na sve." A bila je to i uverljiva poruka. Uprkos ogromnoj sovjetskoj pretnji, švedska privreda je napredovala, čak je i cvetala.

Danas postoje pretnje i drugačije prirode. Pre nekog vremena videli smo vesti o planiranju atentata na Armina Papergera, šefa njemačkog proizvođača oružja "Rheinmetall". I takve vesti ulagači prate ali i one o sposobnostima zemlje da takvu pretnju ukloni.

(Večernji list)