ZAPAD STREPI OD IZBORA U RUMUNIJI:NATO bi mogao biti uzdrman

Rumunija je ozbiljna vojna sila, a rizik da Kalin Đorđesku, kandidat koji je skeptičan prema NATO-u i sklon Rusiji, postane predsednik sledeće nedelje izaziva zabrinutost među saveznicima. 

Ova zemlja s 19 miliona stanovnika članica je NATO-a već dve decenije i domaćin je vazdušne baze koja se širi kako bi postala najveća NATO-ova baza u Evropi.

Graniči se s Ukrajinom, gleda preko Crnog mora na Krim, koji je po kontolom Rusije, poslala je oružje i municiju u Kijev i domaćin je američkog raketnog odbrambenog sustava Aegis Ashore u Deveselu, na jugu države, gde su smeštene rumunske i američke snage.

Ipak, Đorđesku kritikuje te međunarodne veze. Nazvao je rakete u Deveselu nacionalnom "sramotom", zalagao se za ukidanje rumunske pomoći Ukrajini i pozvao na "rusku mudrost" u oblikovanju spoljne politike.

Iako Đorđesku inzistira da ne želi da povuče Rumuniju iz NATO-a, njegova pozicija izaziva zabrinutost. Ako bi to želeo, bio bi suočen s teškim izazovom jer krajnja desnica nema većinu u parlamentu, a prema nedavnom istraživanju, 88 posto Rumuna podržava članstvo u savezu.

Ipak, prema rumunskom političkom sistemu, predsednik je šef države, vrhovni zapovednik oružanih snaga i odgovoran je za spoljnu politiku. Imati predsednika koji sumnja u NATO moglo bi uzrokovati velike probleme za savez, a Đorđesku bi mogao da sledi primer mađarskog premijera Viktora Orbana i da postane proruski destabilizator unutar NATO-a, prenosi hrvatski Večernji list.

Radikalna politička promena u Bukureštu mogla bi da oslabi rumunsku ulogu kao jednog od glavnih regionalnih sigurnosnih faktora u savezu. Rumunija je jedan od najvećih potrošača u NATO-u, koristi borbene avione F-16, kupuje tenkove M1 Abrams iz Amerike i planira da otvori jednu od najvećih vazdušnih baza u NATO-u. Takođe je slala vojnike u Irak i Avganistan.

Ta rastuća vojna moć temelji se na više od dve decenije brzog ekonomskog rasta koji je transformisao zemlju iz balkanske siromašne nacije u sve bogatiji narod, koji je čak premašio starog rivala Mađarsku prema BDP-u po glavi stanovnika.

- Uloga Rumunije se jako promenila u poslednjih 20 godina otkako je postala članica NATO-a, a zemlja je preduzela korake prema tome da postane pružatelj sigurnosti, a ne samo potrošač sigurnosti - rekla je za Politiko Anca Agači, politička analitičarka u "RAND think tanku".

Od punopravne ruske invazije na Ukrajinu pre gotovo tri godine, Rumunija je poslala oružje, uključujući PVO Patriot, te pomogla u preusmeravanju međunarodne pomoći u Kijev. Takođe graniči s Crnim morem – gde Rusi navodno napadaju civilne brodove i postavljaju mine. Ruski dronovi prošli su kroz rumunski vazdušni prostor na putu prema Ukrajini, a fragmente dronova pronašli su na rumunskoj teritoriji.

- Blizina Ukrajine postavila je Rumuniju kao ključnog logističkog partnera - rekla je Antonija Kolibasanu, geopolitička analitičarka iz Rumunije, dodajući da je Rumunija takođe centar za obuku ukrajinskih pilota F-16.

U sklopu NATO-ove strategije odvraćanja, čelnici NATO-a složili su se u martu 2022. da uspostave četiri dodatne multinacionalne borbene grupe duž istočnog ruba saveza, uključujući onu pod vođstvom Francuske u Rumuniji.

Vojna jedinica stacionirana u Činku biće unapređena u brigadu od 4.000 vojnika do sledeće godine. Uključuje trupe iz Belgije, Luksemburga, Severne Makedonije, Poljske, Portugala i SAD-a.

Osim raketne odbrane u Deveseluu, Rumunija namerava da potroši 2,7 milijardi dolara pretvarajući svoju vazdušnu bazu Mihail Kogalniceanu u jedan od najvećih objekata NATO-a  Nakon što nadogradnje budu dovršene 2030., Kogalniceanu će ugostiti više od 10.000 vojnika i civila, od kojih će neki biti premešteni iz američke baze Ramštajn u Nemačkoj.

Trenutno, Bukurešt izdvaja 2,25 posto svog BDP-a za odbranu, što je iznad NATO-ovog cilja od dva posto, a planira i da poveća vojnu potrošnju na 2,5 posto sledeće godine, te na tri posto do 2026. godine. 

- Treba nam pet do deset godina da dovedemo trupe i sposobnosti na nivo potreban za reakciju i obeshrabrivanje bilo kakvog rata - rekao je Julijan Čifu, predsednik Centra za prevenciju sukoba i rano upozoravanje u Bukureštu i bivši vladin savetnik za međunarodnu sigurnost. 

Rumunija takođe zavisi od drugih zemljama za modernizaciju svojih oružanih snaga i trenutno kupuje 32 borbena aviona Lockheed Martin F-35 Lightning iz SAD-a, kao i PVO Patriot i sastave M142 HIMARS.