Po Frojdu kako ljubav i emocija utiče na naš život?

LJubavne veze u nama bude širok spektar emocija, a njihov intenzitet i uticaj na ljudsku psihu proučavao je i austrijski psihoanalitičar i psihijatar Sigmund Frojd.

Najintimniji odnosi, poput ljubavi, oblikuju naš život daleko više nego što često mislimo. Osoba s kojom delimo život ima moć da nas unapredi, usmeri i donese radost, ali može u nama probuditi i najtamnije emocije.

Zato nije nevažno koga biramo za partnera, a Frojd je duboko razmišljao o razlozima zašto je to toliko važno.

1. "Ko voli, postaje ponizan. Oni koji vole su, da tako kažemo, založili deo svog narcisizma."

Frojd ovde ukazuje na ideju da ljubav podrazumeva smanjenje sopstvenog ega. Narcisizam, koji se odnosi na preteranu ljubav prema sebi, slabi kada neko voli nekog drugog.

LJubav zahteva žrtvovanje dela sopstvenog samopoštovanja i egoizma u korist druge osobe, čineći nas ranjivijim i poniznijim.

2. "LJubav i rad su kamen temeljac naše ljudskosti."

Ovaj citat naglašava da su ljubav i rad dve ključne komponente koje čine ljudsko postojanje smislenim.

Frojd je verovao da se ljudska sreća i ispunjenje najviše ispoljavaju kroz naše odnose (ljubav) i kroz naš doprinos društvu ili lični napredak (rad).

3. "Nikad nismo tako bespomoćni pred patnjom kao kada volimo."

LJubav nas čini emotivno ranjivima jer kada volimo, stavljamo svoja osećanja i sreću u ruke druge osobe. Ova emocionalna povezanost može izazvati duboku patnju ako ljubav nije uzvraćena ili je ugrožena.

Frojd ovde izražava koliko je ljubav snažan, ali i potencijalno bolan osećaj.

4. "Uprkos svim dokazima svojih čula, čovek koji je zaljubljen izjavljuje da smo ‘ja’ i ‘ti’ jedno i spreman je da se ponaša kao da je to činjenica."

Ovaj citat ističe psihološki paradoks ljubavi. Frojd ukazuje na to da zaljubljena osoba može zanemariti realnost i tvrditi da su on i voljena osoba jedno, iako to nije doslovno tačno.

Ipak, uprkos ovoj očiglednoj iluziji, zaljubljena osoba često deluje u skladu s tim osećajem, čak i kada spoljašnji svet (čula, stvarnost) ukazuje na suprotno.

5. "U razvoju čovečanstva u celini, kao i kod pojedinaca, samo ljubav deluje kao civilizacijski faktor u smislu da donosi promenu od egoizma do altruizma."

Frojd smatra da je ljubav civilizacijski faktor jer omogućava prelazak s usmerenosti na sebe ka brizi za druge, što je ključno za razvoj civilizacije i društvene harmonije.

Bez ljubavi, društvo bi bilo vođeno sebičnošću, a ljubav je ta koja podstiče ljude da stvaraju veze, sarađuju i razvijaju društvene vrednosti.