NIKAD NIJE KASNO: Baka započela biznis u 75. godini života

Baka Gordana Bjelić (75) iz Futoga živ je dokaz da nikad nije kasno za ispunjenje i ostvarenje želje i snova!

Ova penzionerka je pre tri meseca rešila da pokrene sopstveni biznis, ona hekla, veze i plete torbice koje potom prodaje po čitavoj Srbiji. Radila je 25 godina u osnovnoj školi kao učiteljica, potom se razbolela. Dijagnostikovan joj je karcinom grlića materice. Na svu sreću, 30 godina kasnije, tu je radna i sposobna. Nakon bolesti otišla je u penziji, u kojoj je već 26 godina, ali tokom svih tih godina od heklanja nije odustala.

- Sa 75 godina sam pokrenula biznis, u Futogu imamo sekciju žena koja uspešno radi već 12 godina, imamo grupu žena koje pletu, tkaju. Dugo se time bavim, samo sam heklanje ovih torbi započela pre tri meseca - priča nam baka Gordana.

BloombergAdria.com

Zanat naučila od majke

Puno je vezla, tkala i plela, ima dugogodišnje iskustvo, a zanat je naučila od majke.

- Moja sestričina iz Jagodine je bila kod mene u poseti pre nekoliko meseci, našle smo na Jutjubu jednu torba koja nam se jako dopala. Ona je otišla kući i naručila konac kojim se to radi. Kada je završila tu torbicu, shvatila sam da i ja to mogu. Tako je sve i počelo, prva, druga, treća, deseta.. I moja sestričina puno radi, vrednica je, a svi smo nasledili talenat od moje majke - ponosna je naša sagovornica.

Bjelićeva nema društvene mreže, ali je njena unuka rešila da napravi jednu reklamu i tako su počele da se nižu brojne porudžbine.

Tako je to počelo, mada su žene sa sekcije počele da kupuju, a pomoću te reklame koju je napravila unuka imam baš puno posla. Javljaju se ljudi, radim i po želji. Radim i heklane i vezene torbice. Vezene su užasno spore za izradu i za jednu manju je potrebno 10 dana. Pravimo ih raznih dimenzija, oblika, boja.. Ima žutih, zelenih, drap. To jesu letnje torbice i ja iskreno nisam očekivala trenutnu prodaju - priča nam Gordana.

BloombergAdria.com

Peva u horu

Baka Gordana sve stiže. Pored heklanja i sekcije, predsednica je udruženja penzionera u svom kraju.

- Mi u sekciji radimo i krpare, tkanice, kape, šalove i rukavice, prošle godine sam bezbroj kapa i rukavica napravila, al nije bilo nešto prodaje. Sve stižem, čak sam uključena i u hor penzionera u Novom sadu. Sve postižem, moja deca su odrasla, odrasli i unuci, živim sama i vreme je preda mnom, ne želim da slobodno vreme protraćim na nebitne stvari. Volim i da se doteram - priča ona.

BloombergAdria.com

Korist i od ljubavi

Kaže da, ako se posao bude širio, priključiće joj se u timu i žene sa sekcije koje budu želele.

- Heklane torbice tri dana moram da heklam i da nosim na postavljanje kod krojačice, pet dana je potrebno da bi sve bilo kompletno gotovo i sastavljeno. Dosta je to vremena, nije to dovoljno plaćeno, ali ja to volim i radim iz ljubavi. Svako jutro započinjem uz kafu i ručni rad, to je zaista velika ljubav, a sad, eto, na kraju i korist - kroz smeh će.

Cene torbica su od 4.000 do 6.000 dinara, polovina novca ode na materijal, a polovinu Gordana zaradi.

- Moja poruka je da svako treba da radi i da započne nešto, da vežba ono što voli. Ako neko ima imalo ljubavi prema nečemu, onda treba da bude istrajan. Imati 75 godina nije malo, ne možemo očekivati ne znam šta od tih godina, ali ljubav prema heklanju je jača - zaključila je ona.

(Kurir.rs)