Vojnik izgubio život dva minuta pre početka primirja

Meseci su prolazili, a Prajs počeo da sanja o danu kada će se ponovo vratiti u domovinu. U rovu na Zapadnom frontu bio je sve do novembra 1918. godine.

O kraju rata i slavnoj pobedi šuškalo se već nedeljama. Ipak, nemačke jedinice stacionirane u Belgiji se nisu predavale i borbe su vođene jednakom žestinom kao svih prethodnih godina.

Najnesrećniji čovek na svetu

Redov Prajs je bio deo pohoda za zauzimanje sela Avri. On i njegova patrola krenuli su ka nizu kuća sa namerom da pronađu mitraljesko gnezdo koje je na njih pucalo danima.

Prema zvaničnoj verziji događaja od tog kobnog dana, Prajsova patrola je ušli u kuću za kojoj se pretpostavljalo da se u njoj kriju Nemci, ali se neprijatelj već sklonio. Ekipa je produžila u sledeći kuću koja je takoće bila prazna. Igra mačke i miša se nastavila… Prajs i njegovi saborci išli su iz kuće u kući, i stizali uvek prekasno da uhvate neprijatelja koji bi se u poslednji čas povukao.

U jednom trenutku, kaže izveštaj, Prajs je suprotno savetima svojih saboraca izašao na ulicu. Nemački snajperista samo je to čekao. Pogodio ga je u predelu srca u 10 sati i 57 minuta. DŽordž Lorens Prajs preminuo je u 10:58.

Primirje kojim je Veliki rat završen potpisano samo dva minuta kasnije. DŽordž Lorens Prajs dobio je svoju slavu. Postao je poslednja žrtva Prvog svetskog rata.

Sećanje na palog druga

Na pedesetogodišnjicu Prajsove smrti preživeli saborci iz njegove čete su postavili spomen ploču na kuću blizu mesta na kojem je stradao. Na njoj piše:

“U spomen na Redova DŽordža Lorensa Prajsa pripadnika 28-og Severozapadnog bataljona, Šeste kanadske pešadijske brigade. Druge kanadske divizije, poginulog blizu ovog mesta u 10 časova i 58 minuta 11. novembra 1918. Poslednji kanadski vojnik koji je poginuo na zapadnom frontu u Prvom svetskom ratu. Spomenu ploču podigli njegovi saborci 11 novembra 1968.”
U međuvremenu kuća je srušena, a spomen ploča je premeštena na kameni spomenik blizu mesta gde je prvobitno postavljena. U istom selu škola i mostić nose ime DŽordža Lorensa Prajsa.

Druge “poslednje” žrtve

Iako priča zvuči lepo, istina je zapravo da je nemoguće tačno odrediti ko i gde je postao “poslednja žrtva Prvog svetskog rata”. Osim Prajsa, još nekoliko osoba je “u opticaju”, a osim njega najčešće se pominje ime Henrija Guntera, američkog vojnika nemačkog porekla koji je poginuo u Francuskoj, na samoj granici sa Belgijom.

Kažu da ga je nemački kuršum pogodio u 10.59, samo minut pre stupanja primirja na snagu, pa Amerikanci vole da istaknu kako je ipak on poslednja žrtva ovog rata. Zbog širine fronta, ratnog stanja, otežanog zapisivanja tačnog vremena nečije smrti, kao i činjenice da su vesti u to vreme dugo putovale, i jednu i drugu priču danas je teško proveriti.

Među saveznicima na Zapadnom frontu tog 11. novembra bilo je zvanično 2.738 poginulih. 

(Kurir.rs)