TRI ŽURKE - STAN U BEOGRADU: Goca Božinovska o karijeri

- Unuk mi je divna beba, bukvalo ga ne čuješ, samo se smeje ili spava. Celu noć spava, ne budi se, tako da je milina jedna sa njim. Sad krenuli zubići da rastu, pa imamo malo muka. Ja snajki i sinu uskočim ujutru, oni vole da spavaju, a ja pošto sam budna već od pola 7, nahranim ga, presvučem, igramo se, pa onda Mirko i Bojana kad ustanu, preuzmu ga sređenog. Nekad kad im dođu prijatelji, pa deca hoće da se opuste, pričaju, onda ga ja uzmem kod sebe. Ili ako idu negde, spuste ga kod mene. Imamo naše igrice, družimo se. Uigrana smo ekipa.

Kako je Mirku u braku, kažu da se skroz promenio?

- Mirko je super. Tako je fin, divan i muži otac. Ma, milina jedna. Gledam ga koliko je pažljiv i puno mi je srce.

Je l' ga i dalje saleću devojke?

- Ma kakvi. Baš je posvećen porodici. Sad, da li je nekima ostao želja ili tiha patnja, to ne znam, ali ovako je fokusiran na kuću, ženu i dete. Pa, i kad je bio mlad, ako ima jednu devojku, samo je sa njom. Ne znam koliko da obigravaju oko njega. Ali, takav je bio, lavčina, drug, kavaljer, nije nikad bio stipsa, dobrica sa manirima i lako mu je bilo da osvoji devojku. Ali, to je sve prošlost.

Šta se dešava sa Jelenom, nema je u medijima?

- Nas dve je trebalo da snimimo duet, onda je krenula korona, to se pauziralo i sad čekamo bolje vreme. Ima dosta nastupa, aktivna je na terenu. Pa videćemo, verujem da će biti pun pogodak kad nas dve budemo snimile nešto.

Ti i Zlata Petrović bi trebalo da napišete knjigu o onom što ste zajedno proživele.

- Nas dve nismo samo koleginice i prijateljice, volimo se kao sestre. To šta smo nas dve doživele i preživele nije ni za knjigu, nego za film. Nema čega nema, a ono što mi prvo pada na pamet baš i nije za priču. Sećam se kad smo letovale u Crkvenici i sedimo u bašti, animatori neki u restoranu. Neka igra, brzo pričaju, pa počnu da pevaju. A bašta ogromna, krcata. I tako, priđe nam jedan i počne da recituje i peva, nešto miksovano 'Karađorđe kara, kara'. A nas dve mislile sad će neke lepe pesme pored mora, i počela cela bašta da se smeje, nas dve prasnemo u smeh, ja se prevrnem sa stolice i padnem, a Zlata koliko se glasno smejala i ona završi na onom podu. Mi od blama i smeha ne znam koliko dugo nismo mogle da ustanemo i da se vratimo na naša mesta.

Šta se sve dešavalo na letovanjima kod Miloša Bojanića?

- Godinama smo išle kod njega. Divna druženja sa kolegama, sa Nadom Topčagić, Zlatom, Sanjom, Brenom. Ustanemo, odemo na doručak, pa onda kupanje, sunčanje, pa povratak na ručak, pa opet uživanje, večera i onda u provod. To su bila druženja. Čak smo se smenjivali svi i oko pripreme hrane, iako je kuhinja radila. Danas ja spremim nešto, sutra Miloš, neki dan Zlata, ko je kako raspoložen. Nije bilo nikakve sujete, zlobe, bilo čega.

Jesi se i ti kao Nada sunčala u toplesu?

- Jesam, tad je to bilo normalno. Ja sam najviše volela kad krenem da se kupam da skinem gornji deo kupaćeg, mada sam se i ovako tako sunčala. Tad to nije bilo sramota, pa svaka treća devojka se sunčala samo u gaćicama. Posle je došlo to da je kao nemoralno, degutantno. Ako ćemo iskreno, tad nije bilo ni ovih telefona, kamera i svega. LJudi su znali da uživaju u životu.

Kakva je bila Brena?

- Drugarčina prava. I družile smo se u mladosti, pa čak i posle kad u su deca bila mala, mi odemo na piće, oni se igraju. NJu drugačije ljudi shvataju. Žena je sve završila u životu što je imala, sad putuje po svetu, uživa. Zaslužila je sve to. Beki volim baš puno. Ne viđamo se kao ranije, svako je u nekim svojim mukama, poslovima, problemima ili uživanjima, kako se uzme. Ali, uvek kad se sretnemo, nađemo, ispričamo se kao da smo svaki dan u kontaktu.

Zašto više ne nastupaš, ne trebaju ti pare?

- Ja sam ludački radila. Mali broj koleginica je radio mojim tempom, čak i po dva nastupa dnevno. Dok sam radila pametno sam i štedela, pa mogu da odmaram kad hoću. Na romskim svadbama ranije je bilo puno bakšiša, nakita, ma čega sve nije bilo. Neke gazde su završile po zatvorima, neke su poslove dale deci, koja sad preferiraju drugu muziku. Sećam se da su veselja trajala i po tri dana, vratiš se u Beograd i kupiš stan tim parama. Garderoba i tako te sitnice se ne računaju. Iskreno, baš je bilo puno para. Muški se radilo, a muški se i zarađivalo. Ja mislim da se takvo vreme nikad neće vratiti.

Čekaj, a zašto si jednom gostu razbila glavu?

- Na sreću, nije bilo ne znam koliko neprijatnih situacija, ali ta mi je ostala u sećanju, a mislim da je i tom gostu. Jednog tipa sam mikrofonom udarila u usta, tačnije zube. Porazbijala sam mu nekoliko, krv se slivala samo tako. Došao lik, ja pevam, on hoće da me ljubi, grli, štipka. Upozorila sam ga nekoliko puta, lepo mu kažem da pazi na ponašanje, on meni kaže što sam došla ako mi to smeta. Ja se sklanjala od njega i u jednom momentu padne mi mrak na oči i mikrofonom ga direktno nabodem u glavu, tačnije u usta sam ga pukla. Krv krenula, on nešto šuška. Kad su videli šta se dešava, obezbeđenje odmah dotrčalo, izbacilo ga iz lokala.

Je l' vidiš sebe u žiriju "Zvezda Granda"?

- Ranije sam baš gledala, otkako mi se unuk rodio, nešto i ne stižem. Mislim da bih bila dobro osveženje tamo. Sa Marijom i Viki imam isto razmišljanje i stav. Mada i Karleuša dok je bila i njeni stavovi su mi bili dobri baš. Nisam gledala otkako je Ceca je došla, ali smo dosta slične ovako, realne smo žene, pa verujem da ne bi bilo nesuglasica ni oko žiriranja, mada nikad se ne zna. To je rijaliti na drugi način. Narod voli svađe.

(Blic)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".