ŠTA SU "NEKRŠTENI DANI"? Budite OPREZNI do Bogojavljenja
10.01.2025.
08:04
OD 10. do 19. januara traje period poznat kao "nekršteni dani", duboko ukorenjen u narodnim verovanjima i običajima širom Srbije
Ovo vreme, kada se prema tradiciji veruje da Isus Hrist još uvek nije bio kršten, simboliše posebno doba godine ispunjeno mistikom, ritualima i strahopoštovanjem prema nevidljivim silama.
Prema predanjima, u nekrštenim danima zemlja postaje "otvorena," dozvoljavajući mrtvima i nečastivim silama da lutaju među živima. Noći su posebno opasne, jer se veruje da tada vrebaju demoni i zle sile.
Zbog toga se u mnogim krajevima Srbije savetuje da se noću ne izlazi iz kuće, osim uz zaštitu – beli luk, krst ili oštar metalni predmet.
U selima i gradovima u istočnoj Srbiji, posebno u vlaškim krajevima, i danas se poštuju stari običaji. Na prozore se stavljaju zavese kako bi se svetlost sakrila, a napolju se ne ostavlja dečja odeća kako bi se sprečilo da zle sile nanesu štetu deci bajalicama.
Jedan od upečatljivijih aspekata ovih dana vezan je za svakodnevne aktivnosti žena. U mnogim krajevima se smatra da žene ne bi trebalo da predu, tkaju ili peru odeću. Svaka neprikladna radnja u ovom periodu mogla bi, prema verovanju, da izazove nesreću u domaćinstvu.
Posebnu pažnju izaziva sudbina dece rođene u nekrštenim danima. Za njih se veruje da su sklona bolestima i nesreći, pa se kao zaštita koriste posebne košulje tkane na kaminu, koje dete nosi tokom ovog perioda svake godine.
U želji da rasteraju zle sile, narod je osmislio rituale koji podsećaju na zapadnu Noć veštica. Maskirane povorke, poznate kao koledari, išle su od kuće do kuće predstavljajući duhove i mrtve pretke. Prikupili bi namirnice – slaninu, rakiju, brašno – koje su potom delili sa porodicom u veseloj gozbi.
Ovaj period nekrštenih dana uvek je mrsan, pa se čak ni sredom i petkom ne posti. Veselje uz muziku, graju i smeh smatralo se najboljim načinom da se rasteraju nečastive sile i unesu radost i toplina u domove.
Iako su neki običaji iščezli, nekršteni dani ostaju snažan simbol narodnog verovanja i kulturnog identiteta. I danas, u mnogim mestima Srbije, stariji članovi porodice prenose ove priče i rituale mlađim generacijama, čuvajući duh prošlosti u savremenom svetu.