Retko se dešava da praćenje poruka hrvatskog ministra na društvenim mrežama postane kao praćenje uzbudljivog i, istovremeno, smrtonosno ozbiljnog međunarodnog političkog trilera, sa mnogo širim konotacijama od onih ograničenih hrvatskim granicama.
Upravo se to ovih dana dogodilo sa prepiskom hrvatskog ministra privrede Ante Šušnjara i mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta. Hrvatska se iznenada našla na prvoj liniji dramatičnog međunarodnog sukoba, u kojem je veoma odlučno stala na stranu Ukrajine i odbila zahtev Mađarske i Slovačke da transportuje rusku naftu kroz Janaf cevovod, čime je osigurala još veći profit za mađarski MOL, piše Jutarnji list. Hrvatska se, sticajem okolnosti, našla na vetru globalnih geopolitičkih pozicija - donosi veoma smele odluke o strateškom pozicioniranju, koje nimalo nisu lake čak ni za najveće evropske članice.
Tvit mađarskog ministra spoljnih poslova izazvao je dramu na društvenim mrežama: Peter Sijarto je 15. februara napisao da Ukrajina, iz „političkih razloga“, odbija da nastavi tranzit ruske nafte kroz cevovod Družba, koji je prekinut ruskim napadima krajem januara, i da je on, zajedno sa slovačkom ministarkom Denisom Sakovom, poslao pismo hrvatskom ministru Šušnjaru.
Zahtev je bio jasan: Hrvatska mora odmah da dozvoli transport ruske nafte do Mađarske i Slovačke preko Jadranskog naftovoda JANAF.
Pročitajte još
- Očekujemo da Hrvatska, za razliku od Ukrajine, neće ugroziti bezbednost snabdevanja naftom Mađarske i Slovačke iz političkih razloga - napisao je mađarski ministar, u istoj rečenici suprotstavljajući Hrvatsku Ukrajini.
Šušnjarov odgovor je stigao dan kasnije i bio je mnogo nijansiraniji od agencijskog izveštaja koji ga je uglavnom preneo u domaćim medijima. Hrvatski ministar je poslao ironičnu čestitku:
- Ohrabrujuće je čuti Mađarsku kako sa takvim uverenjem govori o pravu EU, evropskim vrednostima i obavezujućim pravilima.
On je potom rekao da Mađari godinama tvrde da JANAF nema kapacitet i da su tarife previsoke, a sada zahtevaju isti cevovod, pozivajući se na obaveze unutar EU.
- Infrastruktura se ne menja preko noći. Narativi se ponekad menjaju - zaključio je Šušnjar, dodajući postskriptum citat iz britanske serije Da, ministre : „Nikada ne verujte ničemu dok se zvanično ne demantuje.“
Šušnjar je obeležio (tagovao) ne samo svoju mađarsku i slovačku koleginicu, komesarku Evropske komisije i energetike Kadrija Simsona, već i ukrajinskog premijera Denisa Šmigalja i ukrajinskog zvaničnika Vasilija Kiriliča. Poruka je bila jasna: Hrvatska stoji uz Ukrajinu i želi da svi to znaju.
Glumac takođe odgovorio
Prepisku je brzo primetio britanski glumac i komičar DŽon Kliz, najpoznatiji po ulozi u humorističkoj seriji Monti Pajton, koji je, bez ikakvog komentara, retvitovao vest o odbijanju sa samo dve reči: „Hvala, Hrvatska.“ Sitnica, ali simptomatična za to koliko je ova naizgled tehnička prepiska uticala na širu publiku.
Ono što treba istaći ekonomski i finansijski, uz političke i bezbednosne elemente ove priče, jeste kompanija MOL - mađarska naftna kompanija koja u osnovi stoji iza ovog pritiska jer očekuje veći profit. To je ista kompanija koja, od sumnjivog preuzimanja većinskog udela u INI, nije neutralni hrvatski poslovni partner, već politički akter. MOL je, podsetimo se, kompanija zbog koje je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader osuđen na šest godina zatvora, a generalni direktor MOL-a Žolt Hernadi na dve godine, u jednoj od najvećih korupcionaških afera u hrvatskoj istoriji, piše Jutarnji.
MOL-ovo carstvo
Upravo u danima kada se vodila bum-tras prepiska između Republike Hrvatske i Mađarske, CNN je objavio studiju Sofijskog centra za proučavanje demokratije, koja ruši suštinu Orbanove predizborne naracije. Ruska nafta je bila jeftinija (u proseku oko 20 odsto ispod tržišnih cena), ali ta ušteda nije preneta na mađarske potrošače.
Umesto toga, cene benzina u Mađarskoj bile su 18 odsto više nego u Češkoj, a deset odsto više za dizel. Profit od jeftinih ruskih sirovina završavao je u bilansima MOL-a, čiji je operativni prihod povećan za 30 odsto od početka ruske invazije. Vlasništvo MOL-a - tri fondacije bliske premijeru Orbanu, kontrolišu 30,49 odsto MOL-a, uključujući Koledž Matijas Korvinus, najmoćniju obrazovnu instituciju pod pokroviteljstvom mađarske vlade. Orban godinama tvrdi da Mađarska mora da kupuje rusku naftu kako bi zaštitila džepove svojih građana.
Ista kompanija koja je korumpirala hrvatskog premijera sada traži usluge od Hrvatske i preti joj ako ih ne dobije. Sijartova optužba za „ratno profiterstvo“, upućena Šušnjaru u oktobru prošle godine, stoga ima prilično ciničnu notu.
Pored toga, MOL je u međuvremenu proširio svoje regionalno carstvo. U Srbiji je kompanija preuzela udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), a sama geografija JANAF-ove rute — od Omišlja na Krku do mađarske granice, prolazeći kroz Srbiju — čini MOL ključnim ekonomskim akterom na putu kojim bi na kraju tekla nafta koja se sada potražuje od Hrvatske.
Nakon Šušnjarovog odgovora, Sijarto je odgovorio: Mađarska ne traži uslugu, već poštovanje obavezujućeg prava EU. Ukrajina je blokirala Družbu, a pravo EU u takvim okolnostima dozvoljava Mađarskoj i Slovačkoj da uvoze rusku naftu morskim putem. JANAF je za to i izgrađen. Čini se razumnim, jer je, na kraju krajeva, interes Hrvatske i dugoročna diverzifikacija snabdevanja energijom iz više pravaca, odnosno izvora, jer je to jedini način da se postigne ekonomično i pouzdano snabdevanje.
Izbori u Mađarskoj
Ali utisak je da se zbog mađarskih parlamentarnih izbora, zakazanih za 12. april 2026. godine, Viktor Orban, koji je na vlasti već 16 godina, prvi put suočava sa zaista ozbiljnim protivnikom.
Hrvatska je ušla u međunarodni obračun u izuzetno lošem trenutku za premijera Andreja Plenkovića , koji grozničavo pokušava da sastavi vladajuću većinu nakon što ga je poslanik iz koalicionog partnera Domovinski pokret, Josip Dabro , doveo na ivicu održivosti vladajuće koalicije — pevajući ustaške pesme. Dodatna napomena celoj priči je da Ante Šušnjar nije ministar iz HDZ-a, već iz Domovinskog pokreta, stranke koja je koalicioni partner u Plenkovićevoj vladi, a čiji je status u toj koaliciji u vreme ove diplomatske prepiske bio, blago rečeno, neizvestan zbog pevača Dabra.
Pitanje alternativnih neruskih snabdevanja energijom još uvek nije u potpunosti rešeno ni za male ni za velike evropske ekonomije. Nafta iz Azerbejdžana, Kazahstana ili tankeri sa Bliskog istoka mogu stići do Omišlja, ali po kojim cenama i sa kojim logističkim izazovima ostaje pitanje koje se ne može rešiti tvitom, čak ni efikasno napisanim. Sama Hrvatska ima svoje interese u JANAF-u kao profitabilnoj infrastrukturi, a svako smanjenje protoka, iz bilo kog razloga, ima finansijske posledice po kompaniju, pri čemu je JANAF strateški nacionalni resurs.
Foto: Profimedia
Oni koji misle da je Hrvatska jedina koja ima poteškoća da pronađe jasan i razuman odgovor na dugoročni izazov energetske bezbednosti treba samo da pogledaju ka Zapadu. Nemački kancelar Merc je veoma agresivan pristalica istorijskog raskida sa Rusijom, ali je Nemačka opreznija, ili bolje rečeno plašljivija, od male Hrvatske.
Ogromna ruska rafinerija i danas radi u Nemačkoj jer, uprkos retorici, Nemci nisu zaista želeli da mnogo naljute Ruse. Nemačka rafinerija Švedt snabdevala je 90 odsto berlinske nafte, oslanjajući se isključivo na rusku sirovu naftu. Kada je Berlin 2022. godine stavio Rosnjeftove podružnice pod državno starateljstvo, nastao je haos: rafinerija je godinama radila sa 50 do 60 odsto kapaciteta, a Rosnjeft i dalje drži 54 odsto udela.
Sporazum o prodaji Šelovog udela Praks grupi propao je u decembru 2024. Rafinerija i dalje nema rešenje o vlasništvu, a petina od 30.000 stanovnika Švedta i dalje zavisi od nje za svoju egzistenciju. Šolcovi gromoglasni govori o energetskoj nezavisnosti propali su. Vlasništvo nad Švedtom ostaje netaknuto: Rosnjeft i dalje drži 54,17 odsto udela, Šel 37,5 odsto, ali je nemačka savezna vlada preuzela operativnu kontrolu 2022. godine kroz poverenik Federalne agencije za mrežu, koji mora da obnavlja svakih šest meseci.
Drugim rečima, dok je Berlin oprezan prema Rusiji, Zagreb je smeo kao Kijev.
Foto: Profimedia
Jesu li iskreni?
"Da li smo potpuno iskreni prema sebi ili prema hrvatskim interesima", pita se Jutarnji list.
JANAF-u su potrebni prihodi. Hrvatska rafinerija u Rijeci ima svoje potrebe. Ostaje otvoreno pitanje po kojim cenama i iz kojih izvora alternativna nafta može dugoročno stići u region.
Takođe treba napomenuti da je Belgija zaštitila svoje interese na nekoliko različitih načina kako se ideja o korišćenju ruskih deviznih rezervi ne bi srušila na leđa Evroklira. Zbog snažnog otpora Belgije, EU je pronašla kompromisno rešenje koje je odgovaralo Belgiji: kamate i prihodi od reinvestiranih ruskih sredstava preusmeravaju se u fond za Ukrajinu, dok sama glavnica ostaje netaknuta, što štiti Evroklir od direktne pravne odgovornosti prema Moskvi. Belgija je dodatno insistirala da sve pravne rizike i finansijske obaveze koje bi mogle nastati iz mogućih arbitražnih potraživanja Rusije po bilateralnom investicionom sporazumu BLEU-Rusija moraju deliti sve članice EU, a ne samo Belgija kao zemlja domaćin Evroklira.
Da li Hrvatska, kao mala članica EU, ima ikakve pravne i finansijske garancije da će joj biti osigurano povoljno snabdevanje naftom i gasom na duži rok? Činjenica da se lideri američkog MAGA pokreta veoma pozitivno odnose prema Orbanu kao ključnom evropskom partneru i savezniku je veoma očigledna i postavlja pitanje ko bi na kraju mogao ostati sramotno naivan, zavisno od ishoda globalnog sukoba.
BONUS VIDEO:
