TAJNI IZVEŠTAJI Osnovao najpoznatiji brend i veličao Hitlera

Nekada klasifikovani dokumenti razotkrili su da su agenti smatrali da bi kao simpatizer Hitlerovog režima trebalo da završi na crnoj listi. Da se sumnjalo da se bavi špijunažom, otkrili su dokumenti koji datiraju iz doba Drugog sjetskog rata.

Kako piše britanski Telegraf, MI5 je uznemirila rastuća zabrinutost da Vilsdorf, naturalizovanni britanski građanin, predstavlja pretnju za Saveznike.

Vilsdorf, rodom iz Bavarske, preselio se u englesku prestonicu 1903. godine, u ranim tridesetim godinama. U Haton Gardenu, kraju poznatom po trgovini dijamantima, pravio je satove, a u Velikoj Britaniji je upoznao svoju buduću suprugu, Florens Kroti. Godine 1919, izabrao je Ženevu, u Švajcarskoj, za sedište svoje kompanije Roleks.

Vilsdorf je kao mlad ušao u svet švajcarskog časovničarstva početkom dvadesetog veka, kada su se uglavnom nosili džepni satovi. Mehanizmi ručnih časovnika se tada nisu mogli pohvaliti preciznošću, pa se na njih gledalo kao na neku vrstu ženskog nakita koji se proizvodio isključivo u malim serijama.

Verujući u ogroman potencijal ovih časovnika, Hans Vilsdorf je uložio svu energiju da svoj san pretvori u stvarost. U Londonu je 1905, sa samo 24 godine, osnovao kompaniju specijalizovanu za distribuciju časovnika u Veliku Britaniju i zemlje britanske imperije. Kako bi ubedio javnost u pouzdanost ovih zasigurno inovativnih ručnih satova, opremio ih je malim, veoma preciznim mehanizmima proizvedenim u švajcarskoj časovničarskoj kompaniji sa sedištem u Bilu.

Već 1908. Vilsdorf je smislio i ime brenda za njegove kreacije - Rolex. Jednostavno za izgovaranje na bilo kom jeziku i dovoljno kratko da stane na brojčanik časovnika.

U izveštaju britanskog konzula u Ženevi iz 1941. godine navedeno je da je „bio poznat kao snažan simpatizer nacista“ i da je njegov brat Karl bio aktivni član Gebelsovog ministarstva propagande.

U dosijeu su tvrdili da bi „koristio Hansa Vilsdorfa u Ženevi za širenje nacističke propagande širom sveta“ i da su „čuli da je Hansa posledično pratila švajcarska federalna policija“.

Prema obaveštajnom izveštaju MI5 iz 1943. godine, tajna služba je bila zainteresovana za poslove kompanije Roleks, kao i za njenog osnivača, „već neko vreme“.

„Vilsdorf i njegova supruga su većinski akcionari, a on je osumnjičen za špijunažu za neprijateljsku stranu“, navodi se u izveštaju.

Telegraf takođe pominje pismo iz 1941. godine u kojem se preporučuje moguće stavljanje Vilsdorfa na crnu listu. Dodato je, međutim, mišljenje da „možda to nije sasvim u našem interesu u ovom trenutku“ jer bi njegova kompanija „nesumnjivo morala da deli njegovu sudbinu, a veliki deo njene prekomorske trgovine obuhvatao je zemlje pod upravom britanske krune“.

Takođe je rečeno da „tajna služba nije otkrila nikakve neželjene aktivnosti švajcarske kompanije“.

Poruka MI5 iz 1943. godine pokazala je da je na kraju zaključeno da Vilsdorf ne treba da bude stavljen na crnu listu.

Satovi za ratne zarobljenike

Međutim, britanski konzul je u svom izveštaju naglasio da nema sumnje u njegove političke stavove. Takođe je doveo u pitanje motive za slanje satova, paketa hrane i duvana britanskim ratnim zarobljenicima.

Naime, kaplar Klajv Nuting, ratni zarobljenik u Poljskoj (Stalag Luft III), kontaktirao je Vilsdorfa 1940. godine u vezi sa satovima za vojnike, čiji su Roleks satovi konfiskovani.

Vilsdorf je poslao satove, insistirajući da se o plaćanju „ne sme ni razmišljati“ do kraja rata.

Uprkos tome, konzul je bio sumnjičav. Kako je napisao: „Zanimljivo je primetiti, prema pismu gospodina Hansa Vilsdorfa...on je mesecima delovao kao posrednik između 25 britanskih vojnika, ratnih zarobljenika u Nemačkoj i njihovih prijatelja kod kuće... Naravno, ove aktivnosti su mogle uslediti nakon velikodušnog impulsa gospodina Vilsdorfa, ali ako su ostale informacije kojima raspolažemo tačne, to je malo verovatno.“

Telegraf je dobio dosije MI5 zahvaljujući istoričaru časovničarstva Hozeu Perezu, koji veruje da je Vilsdorf nudio Roleks satove savezničkim ratnim zarobljenicima u nemačkim logorima kako bi bio u dobrim odnosima sa britanskim vlastima.

- Moramo uzeti u obzir i da je između 1941. i 1946. godine uvoz švajcarskih satova u Ujedinjeno Kraljevstvo, u principu, bio zabranjen, pa je možda želeo da ubije dve muve jednim udarcem: da zadobije simpatije Britanaca, a istovremeno da proda neke satove, iako bi mu oni platili tek nakon završetka rata - smatra Perez.

Roleks je takođe znao da dosije postoji, kaže njihov portparol, dodajući da je Roleks angažovao „nezavisan, autoritativan tim istoričara da sprovede istragu o tome kakvu je ulogu Hans Vilsdorf zaista igrao tokom tog perioda“.